Три четвртине свих грађанских ратова од 1816, односно од Бечког конгреса, започето је после 1945. године, а учесталост се непрекидно повећавала сваких десет година, да би, мерено од тог времена, половина грађанских ратова отпочела после 1989. године.

Ипак, овај тренд убрзавања делимично је резултат повећања броја независних држава у глобалном систему, што је допринело да грађански ратови постану статистички вероватнији. У сваком случају, грађански ратови потичу из сличних новонасталих услова и концентрисани су око неколико истакнутих питања, а то су: етничке групе које траже већу аутономију или настоје да за себе створе независну државу, међународне борбе које се воде за стицање контроле неке постојеће државе. Три четвртине значајнијих оружаних сукоба, активних у 2000. години, започето је пре 1989. године.

Грађанске ратове проузрокује широки круг идеолошких, демографских, верских, етничких, економских, социоструктурних и политичких услова. Грађански рат и револуције се истовремено бране као инструмент правде и осуђују као неморално прихватање насилне промене. Они садрже компоненте и једног и другог.

О грађанским ратовима и етничким сукобима говоре проф. др Владимир Вулетић и др Зоран Драгишић.

Уредник, сценариста и редитељ је Ненад Милошевић.