Трезор: In honorem

Миодраг Здравковић, други део - у овом делу разговара се највише о професији спикер-водитељ-читач, о томе како је Здравковић постао уредник Дневника, о великим спикерским именима Радија и Телевизије Београд: Мирославу Мири Митровићу, Браниславу Сурутки, Бранку Илићу и другим. Миле Здравковић са екипом Трезора посећује синхрону салу у згради на Сајму (у којој се сада налази Фонд папирне грађе Редакције за историографију) где су вршене пробе Дневника из времена када програм ишао уживо, где је проводио сате и сате читајући офф текстове репортажа и путописа. На питање Катића које би се емисије у данашњем тренутку сетио из свог богатог опуса, Здравковић без размишљања одговара да је то свакако получасовна репортажа Мајка Живка, новинара Миладина Тешића и објашњава зашто баш ту емисију издваја.

- Учесници Миодраг Здравковић, Каменко Катић, саговорник Бојана Андрић
- Сниматељ Вељко Јевтовић, асистент сниматеља Иван Васиљевић, сниматељ звука Урош Ковачевић, микроман Владимир Стошић, расветљивач Драган Хамовић, организатор Вук Андрејевић, реализатор Наташа Јањуз, монтажер Александар Андријевски, аутор Бојана Андрић
- Премијерно емитовано 06.07.2006, репризирано 30.07.2012, 25.08.2015; Редакција за историографију

Мајка Живка - из серије Двадесет милиона, документарни филм о обичајем испраћаја регрута. Весеље у једном сеоском домаћинству и испраћај сина у војску

- Сценариста Миладин Тешић, текст чита Миодраг Здравковић, сниматељ Стеван Ландуп, монтажер Милица Петровић, сниматељ звука Вукашин Дабушко, муз. сарадник Доријан Šетина, редитељ Братислав Ђорђевић
- Произведено 1967, Документарна редакција

Уторак, 23.05.2017. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": Свадбени обичај у селу код Мионице и емисија о биљу на планини Рудник

Свадба у Планиници, Народни обичаји - Свадбени обичаји разликују се од народа до народа. Увек је лепо и занимљиво видети сличности и разлике међу њима и научити нешто о пореклу обичаја, својих и туђих. Овај документарни снимак је забележен током једне сељачке свадбе у селу Планиници код Мионице. Наравно, и овде све почиње доласком гостију далеко пре самог венчања и свадбеног весеља. Почиње се доручком под шатором, кићењем барјака, куповином младе, па примање али и даривање поклона гостима, а свадбено весеље траје два дана. Увек слично, а увек другачије.

- Учесници: мештани села Планинице
- Стручни сарадник Драгомир Антонић, продуцент Петар Ивић, организатор Косовка Ивковић-Бобић, асистент сниматеља Новак Живковић, расвета Срећко Перић, сниматељ звука Драган Момчиловић, сниматељ Милован Урошевић, монтажер Јасна Штолба, секретарица режије Вања Крањац, реализација Иља Слани
- Премијерно емитовано 29.10.1981; Научна редакција, уредник Иља Слани; репризирано 03.03.2016. и 31.03.2017 у "Трезору"

Рудник, Двоглед - 188. емисија серије Двоглед. Емисија о биљу са Рудника говори о значају цвећа и биља у нашем народу. Девојке беру цвеће и плету љубавне венчиће, кидају латице у игри воли-не воли, биље се бере и суши за чајеве, али и за ракију, по речима Раше Пљакића из села Каменице. Биље је основа за народна имена, свака биљка има своју улогу: коприва, шипак, матичњак, хајдучка трава, босиљак... Док се момци спремају за косидбу, чује се музика њихових коса у сазвучју са музиком народних свирача и певача.

- Учесници: Раша Пљакић, Бора Дугић, Миодраг Кнежевић, Вера Јонаш, група певача из Враћевшнице
- Водитељ и уредник Драган Бабић, сценариста Никола Лоренцин, сниматељ Милан Милијановић, асистент сниматеља Петар Šпољарић, сниматељ звука Ратко Кушић, монтажер Милада Леви
- Премијерно емитовано 01.09.1976; Редакција програма за децу, уредник Олга Влатковић; репризирано 13.06.2007, 25.01.2008, 03.03.2016. и 31.03.2017. у "Трезору"

Уторак, 23.05.2017. на РТС 3

Избор из ранијих "Трезора": Први део разговора са историчарем проф. др Андрејем Митровићем о периоду између два светска рата.

Андреј Митровић (Крагујевац, 17.04.1937 - Београд, 25.08.2013) дипломирао 1961, магистрирао 1964, докторирао 1968. Читаву универзитетску каријеру, од 1961. до 2004, провео је на Филозофском факултету у Београду, а звање редовног професора је стекао 1980. Предавао је савремену историју Европе, увод у историјске студије и бројне специјализоване курсеве, а 1987. основао је Катедру за Општу савремену историју којој је био на челу до одласка у пензију. Дописни члан Српске академије наука и уметности постао је 1988, а за члана Црногорске академије наука и уметности изабран је 2006. Био је члан Удружење књижевника Србије, Српског ПЕН клуба, Научног друштва за историју здравствене културе Србије; главни и одговорни уредник "Историјског гласника", а у "Нолиту" Библиотеке "Историја". Истраживао је и држао предавања на универзитетима и учествовао на научним скуповима и пројектима у скоро свим европским земљама. Написао је велики број књига, да споменемо само две капиталне - "Време нетрпељивих" 1974. и "Србија у Првом светском рату" 1984. Октобарску награду добио је 1975. за књигу "Време нетрпељивих", престижну Хердерову награду за допринос историографији 2001; медаљу "Константин Јиречек" Друштва за Југоисточну Европу 2004. Био је чест сарадник, консултант и аутор емисија и серија Телевизије Београд, од којих је свакако назначајнија, јединствена серије "Време нетрпељивих".

Права историја тек почиње - Први интервју снимљен за "Трезор" био је интервју са професором Митровићем, 29. јануара 2002. у завршној фази припрема за почетак емитовања овог циклуса. Тада је била припремана реприза серије "Век револуција" из 1977. као омаж Оливери Гајић која је као редитељ и сценариста имала богат опус документарних емисија и серија на нашој телевизији. У 3. недељи емитовања "Трезора" уз портрет Оливере Гајић и музичке нумере из емисије "Рок и револуција", емитован је 19. и 20. фебруара 2002. и полусатни интервју са професором Митровићем чији ћете први део гледати данас. "Реч која је била међу онима које су најчешће употребљаване у XX веку јесте реч револуција. Она је одговарала, шта више, свим покретима који су се појавили, који су, са највећим амбицијама и са највећим учинком учествовали у историји XX века. Везује се за бољшевике и њихову револуцију, њихово инсистирање на револуцији, значају те појаве. Међутим противници бољшевика, историјски противници, нацисти су врло радо говорили да су они револуција. О револуцији говори Хитлер у својим чувеним говорима 30-тих година при томе се позива на то да су они револуција. Мусолини такође сматра свој покрет револуцијом. На другој страни демократски покрети па и демократске државе, знају да су утемељене на револуцијама. На револуцији права човека и грађанина и на револуцији права нације на самоопредељење односно на самосталну суверену државу. Тако да је реч била у великој експанзији али ако сада меримо која је варијанта била најчешће присутна и која је кроз цео век прошла то би била та бољшевичка варијанта." - каже проф. Митровић у интервју за "Трезор". У данашњој емисији коришћени су делови из емисије о мађарској револуцији за коју је проф. Митровић био консултант, за серију Век револуција, затим прилог из Лектире (1973) поводом изласка из штампе четвртог издања књиге Историја Југославије, и прилог из Дневника 3 (1987) поводом књиге о Вуку Караџићу и Милошу Обреновићу

- Учесник: проф. др Андреј Митровић, новинари Михајло Ражнатовић, Небојша Глишић; историчари Славољуб Цветковић, Раде Михаљчић, Тодор Стојков, Војимир Кљаковић
- Уредник Вера Влајић, Весна Дошен; сарадник Милка Даниловић, монтажер Зорица Благојев, аутор Бојана Андрић
- Произведено 2002/2013, премијерно емитовано 14.11.2013, Редакција за историографију