Наличје велеграда: "Хлеб наш насушни"

Документарна редакција Телевизије Београд већ пет година емитује серијал "Наличје велеграда". Кроз, до сада емитованих шеснаест полусатних епизода, чије је место догађања Београд, ауторка Анита Панић проговара о разноликим темама које чине наличје велеграда претходних петнаест година: политичке деструкције, свеопштег сиромаштва, пострауматских последица након многих ратних страдања, драстичног социјалног раслојавања, па до потпуне људске летаргије, отуђености и све веће усамљености међу младим људима.

Ова, XVII епизода серијала "Наличје велеграда" бави се најстаријим суграђанима, који су поштено радили, доприносили друштвеној заједници, али им поменута заједница није вратила истом мером у данима старости, болести, немоћи. Кроз приче неколико наших суграђана, пензионера, осликава се живот овог дела градске популације, чији је живот испод границе достојанства.

Пензионери који примају пензије из Фонда за пензијско инвалидско осигурање кажу да једва могу да преживе од њих. Највећи део пензионера живи са месечним примањима од 12 до 14 хиљада динара. Када плате комуналије, остаје новац само за основне намирнице или лекове, па се месечно штеди на храни или на лечењу. Нову одећу не купују годинама...

Дом пензионера на Дорћолу, место је снимања ове епизоде, где се окупљају најстарији сугрђани. Друже се, играју шах, карте, имају ручак по повољној цени. Чућемо како они размишљају о својим пензионерским данима, какаве су животе водили, док су били у радном односу. Оно што је необично, јесте ипак њихова воља за животом, иако, заправо живе на ивици егзистенције.

Монтажер: Драгана Добрић
Сниматељи: Доне Зипевски и Федор Мунужаба
Аутор: Анита Панић

број коментара 1 Пошаљи коментар
(петак, 21. нов 2008, 07:35) - anonymous [нерегистровани]

Nasi stari

zaboravljeni, sami. Mladost nepostuje starost...
Mladi zaboravljaju da su ti stari koje oni odbacuju od sebe ljudi, koji su od njih stvorili ljude (dobre ili lose).Mucno je gledati i slusati kako se uopsteno postupa prema starim ljudima.
Sto su male penzije,sto ih bolesti prate, to je jedno ali nepostovanje kao coveka je ono sto najvise boli.
Deco nasa dace bog da i vi ostarite!!!