Европски писци: Мађарска Естерхазија и Надаса - Гулаш, Револуција и фудбал

Потомак славне аристократске породице чија се династичка димензија зачиње у 16. веку, ("После Револуције породице су бројале сребрнину која им је одузета; ми то нисмо чинили, толико смо тога имали да би тај посао био бесмислен"), Петер Естерхази (1950-2016), наслоњен на ограду фудбалског игралишта, изговориће реченицу која ће у уху просечног српског гледаоца задобити нарочиту специфичну тежину: "Мађари стварају слику о себи на основу пораза". Естерхази је, наиме, као млад, био страствени фудбалер, а на тој огради присећа се легендарне утакмице у финалу Светског првенства у фудбалу 1954. у Швајцарској, када је он имао 4 године, тврдећи како би историја његове земље и народа изгледала другачије да је Мађарска, која је у том дуелу водила са 2:0, победила уместо што је изгубила са 3:2.

Као да му одговара, седећи у свом списатељском кабинету, Петер Надас (72), говорећи о односу колективне и индивидуалне историје, каже како не верује колективном сећању Мађара јер је оно извитоперено. Надас ће исприповедати и причу о сукобу с оцем који је био поборник Револуције, и догађаје из 1956. називао контрареволуцијом. Син је, пак, сматрао да је ту била реч о револуцији. "Никад", казаће у камеру син писац, "нисам могао да заборавим како је отац био сломљен после наше расправе".

Редитељ филма Силван Бержер натопиће притом ова казивања сликама драматичне историје која је у 20. веку обликовала карактер и менталитет Мађара, уобличавајући тако казивање двојице писаца у документарну фреску великог емотивног домета.

"Гулаш", каже на крају Петер Естерхази, на оној огради, док се трибине безименог стадиона губе у будимпештанској магли. "Да све ово не буде нека тешка филозофија. Нека се заврши са гулашом". И емисија се завршава.

Уредник: Бојан Босиљчић