Трезор: Премијере и репризе

Филмска продукција из Доње Брезовице - Добривоје и Добрила Пантелић више од три деценије камером бележе живот и обичаје народа западне Србије. До сада су снимили преко 10.000 сати материјала, више од 130 документарних, етнолошких и играних филмова и имају преко 130 награда у земљи и у иностранству. Добитници су десет "Сребрних пастира" на фестивалу Фестеф у Кучеву, пет "Златних буклија" на фестивалу у Великој Плани, девет "Златних сунцокрета" на фестивалу Жисел у Омољици, два "Прохорска анђела" на фестивалу у Прохору пчињском и Београду, Прве награде у Прагу за филм Сачувај Боже и других награда и признања. Једини су аматери филмски ствараоци са простора бивше Југославије, добитници плакете Југословенске кинотеке. Њихови најпознатији филмови су Божић у Гају, Петровдан у Рађевини, Пранђед, Спасовдан, Кантар, Међа, Спасовдан, Ћале са Рађевог камена. Пантелићи имају и свој фестивал који се сваке године, под називом "Путујући фестивал Младенци" одржава у Лозници, Осечини, Љубовији, Малом Зворнику, Крупњу и Шапцу. Фестивал види више хиљада људи за тих неколико дана, а гости фестивала су угледни професионалци из света филма и телевизије. Добрила и Добривоје живе, раде и филмове граде у селу Доње Брезовице, општина Крупањ, Рађевина, Западна Србија. Овај разговор је снимљен 15. новембра 2016. у малој сали ДКСГ где су тога дана имали гостовање управо са својим Путујућим фестивалом који организују већ 12 година. Од 2010. године стални су сарадници "Трезора", а о селу Гуњаци "Трезор" је емитовао 3. септембра 2012. њихов филм "Последњи колебари".

- Учесници: Добривоје и Добрила Пантелић, саговорник Бојана Андрић
- Сниматељ Милан Пантелић, сарадник-сниматељ Милена Јекић Шотра, организатор Гордана Грдановић, уредник Бојана Андрић
- Премијерно емитовање, Редакција за историографију

Испод Рожња Гуњаци - Село Гуњаци налази се у Општини Осечина и једно је од највећих села ове општине. Има око 350 домаћинстава и близу 1000 становника. Налази се у подножју планине Рожањ чија је надморска висина 973 метра. Становништво се претежно бави воћарством и сточарством. Када снегови завеју ово подгорско село, за становнике овог села настају прави годишњи одмори. Ујутру се намири стока, па подложи ватра у сушаре и тада мештани како сами кажу, крећу у живот. Два оца и два сина, Павле Перић и његов син Новак свирају хармонике, а Лука Глигорић пева док његов син Симо такодје свира хармонику. Раним јутром Боривоје Бојчић упрегне свога коња у дрвене санке, на њих стави музичаре из овог села и креће вожња уз село и низ село и музицирање на сеоским светковинама Подгорине. Свирају се и певају највише старе, скоро заборављене народне песме. Ево текста једне песме из њиховог репертоара:

"Једна стара воденица умире полако, полако,
Једна љубав изгубљена мени не да мира никако, никако.
Док је воденица млела она ме је волела, волела,
А од кад се вито не окреће ни она ме неће.
Мислили су с воденицом скућићу се полако, полако,
А ја због ње све раскућих, женити се нећу, никако, никако.
С крова, старе ћерамиде спадају полако, полако,
Ја остарих чекајући, а ње нема, нема никако, никако."

Када крену, песма се ори до краја Гуњаца, па им се придружују и преље које по цео дан преду вуну коју су већ о Ђурђевдану ошишали од оваца. Овога пута затекли смо Златију Бојчић, Гордану и Радмилиу Трифуновић, Јорданку и Мару Глигорић, Станиславу и Невену Перић, како уз преслицу певају са поменутим музичарима. Невена Перић, којој се пре неки дан облизнила овца те има два лепа мала јагњета, каже: "Ко још не би певао и веселио се када нам је све потаман, овако радимо све док снегови не окопне и не кренемо у њиве да радимо. Овако напунимо батерије за нову сезону и крећемо у нове радне победе". Ови мештани живе од свог рада, не куде ни државу ни Бога. Увек су насмејани и увек дочекују госта уз музику. Гледаоци данашњег "Трезора" имају прилику да премијерно виде нови филм породице Пантелић, који ће бити приказан на 12. фестивалу документарног филма Златна Буклија који се одрзава крајем априла у Великој Плани, а потом и на 26. фестивалу Телевизијског етнолоског филма Фестеф који се у августу одрзава у Кучеву.

- Учесници: Павле Перић, Новак Перић, Лука Глигорић, Симо Глигорић, рабаџија Боривоје Бојчић, Живорад Тодорић, Јорданка Глигорић, Мара Глигорић, Невенка Перић, Златија Бојичић, Гордана Трифуновић, Радмила Трифуновић, Станисава Перић
- Орагизатор Никола Томић директор ТО "Подгорина" Осечина, монтажа Милан Пантелић, асистенти режије Дијана и Тања Пантелић, камера, сценарио и режија Добрила и Добривоје Пантелић
- Снимано јануара 2017. Производња Филмска продукција Три-Д; Премијерно емитовање у "Трезору"

Четвртак, 23.03.2017. на РТС Сателит

Избор из ранијих "Трезора": Сећање на Мију Крњевца, хармоникаша и композитора (1924-1991) у серији "Док је света и века"

Крњевачка лоза, 43. емисија серије Док је света и века - Сећање на Миодрага Тодоровића Крњевца, хармоникаша и композитора, Крњевац је рођен је 10. фебруара 1924. године у Ратарима код Смедеревске Паланке. Миодраг или Мија, како су га сви звали, био је син хармоникаша Александра Тододоровића Крњевца. Поред музичког дара, наследио је од оца и надимак, па је сасвим било довољно да се каже Мија Крњевац и да се зна о ком је музичком таленту реч. Мија је постао изузетан хармоникаш и композитор, а Крњево познато место за које се чуло широм Југославије. Компоновао је преко 150 кола која су неизоставна у репертоару сваког хармоникаша. Његове песме "Јесен стиже рана", "Јеси л' чуо мили роде", "Знаш ли драги ону шљиву ранку", "Бисенија, кћери најмилија" и данас се певају, мада многи мисле да су изворне и да је аутор непознат. Мија се сматра оснивачем хармоникашког живота у Србији. Основао је школу хармонике из које су изашли врхунски уметници, а усавршио је и прсторед за хармонику дугметару. Миодраг Тодоровиц Крњевац преминуо је 25. септембра 1991. године али је у његовој породици музика остала традиција. Његова деца, син Александар и ћерке Љиљана и Бранка, такође свирају хармонику, а љубав према музици пренели су и на своју децу.

- Учесници: Бранка Тодоровић, Андрија Бајић, Мића Стојановић, Новица Неговановић, саговорник Сандра Милошевић
- Аутор и водитељ Сандра Милошевић, сниматељ Зоран Савић, асистент сниматеља Драган Бараћ, сниматељ звука Драган Ушендић, микроман Миљан Грубановић, расветљивач Раде Веселиновић, сниматељ сарадник Милена Марковић; Дописништво РТС у Краљеву: сниматељ Живота Јевтић, сниматељ звука Никола Санадер; организатор Гордана Грдановић, монтажер Бранислава Теодосић, уредник Бојана Андрић
- Премијерно емитовано 10.03.2017; Редакција за историографију