Породичне оазе грађанске Србије: Породица Настасијевић

Живорада, Момчила, Светомира и Славомира људи су доживљавали као целину, као Настасијевиће. Они су немали број пута заједно стварали, али су се сви слагали да је покретачка и духовна снага породице ипак била само у једном од њих, у Момчилу Настасијевићу.

Без обзира што је стваралаштво Момчила Настасијевића данас прихваћено и изузетно цењено, о њему се и даље говори као о загонетном песнику.

Момчило Настасијевић умире 13. фебруара 1938. године изнурен дужим боловањем у четрдесет четвртој години. Потпун увид у опус био је могућ тек после његове смрти, када је трудом Момчилове породице и пријатеља објављено прво издање сабраних дела, 1939. године: Песме, Ране песме и варијанте, Хроника моје вароши, Из тамног вилајета, Ране приче, Драме, Музичке драме, Мисли и Есеји.

Момчило Настасијевић није припадао ниједној књижевној групи, није се наметао тадашњем јавном књижевном животу који можда и није био спреман да прихвати оригиналност његових поетских стремљења, што је за дужи период условило да песник остане на маргини српске историје књижевности. У емисији говоре: професор Владимир Димитријевић, др Владимир Вукомановић Растегорац, проф. др Предраг Петровић, др Бојан Јовић, Оливера Стошић Ракић.