Трезор: Света Лукић, 20 година од смрти

Света Лукић (Београд, 18. октобар 1931 - Београд, 31. јануар 1997), књижевник, естетичар, књижевни историчар, филмски, радио и телевизијски сценариста. Дипломирао на групи за филозофију Филозофског факултета у Београду, а почео је да објављује књижевне радова још 1951. године. Радио је у Издавачком предузећу "Просвети" и уређивао библиотеке "Каријатиде", "Књижевни погледи", као и Малу енциклопедију Просвете. Уређивао је часописе "Дело", "Култура", "Човекова средина", сарађивао у часопису "РТВ-теорија и пракса". Објавио је пет романа о Београду и Србији, више књига студија и расправа (Уметност и критеријуми, Естетичка читанка,  По књижевној Југославији, Цело јато, Нови медији - нова уметност и др. Објављивао је књиге прозе, приповетке, лирске прозе, писао је  филмска сценарија и радио-драматизације књижевних дела. Књиге су му превођене на енглески, италијански, пољски, мађарски, румунски, словачки. У Телевизији Београд огледао се у различитим жанровима, писао је за Редакцију програма из културе, научну, образовну... а познате су његове ТВ драме: После одмора, 1965; Календар Јована Орловића, 1968; На дан пожара, 1969; Последње совуљаге и први петли, 1983; Врење, 1986; серија Слом, 1979. За свој књижевни рад добио је Нинову награду за публицистику "Димитрије Туцовић", за књижевну критику "Милан Богдановић" и "Ђорђе Јовановић", награду сарајевске "Свјетлости" и РТБ-а.

О Свети Лукићу код "Геце Кона" - У књижари "Геца Кон" у Кнез Михаиловој, некадашњој књижари "Просвете", о Свети Лукићу, уредник у некад највећем издавачком предузећу "Просвета", говоре проф. Драгољуб Мићуновић и проф. Михајло Пантић. Говоре о есејисте и критичара који је незаслужено склоњен у страну, као и већина људи из његове генерације. Припадао је генерацији коју је сам назвао "резервном", чија је судбина заједничка, сви су отишли прерано и наилазили на неспоразуме. Света Лукић био је активни учесник у догађајима који су се везивали за друштвене промене, први штрајк на Филозофском факултету 1953, спорна "Просветина" издања; пратио нове трендове у књижевности и филозофији, али никада се није ангажовао у политичком смислу, за њега је најважнији био интерес заједнице којој припада. Установио је неколико синтагми које су и данас у књижевно-критичком и књижевно-историјском речнику и у употреби, и за зналце и пријатеље жив је тако и даље, без обзира што је књижевна јавност заборавила да је Лукић ауто.

- Учесници: проф. Драгољуб Мићуновић, филозоф и политичар; проф. Михајло Пантић, приповедач и књижевни критичар; саговорник Бојана Андрић

- Сниматељ Бојан Маројевић, асистент Милан Ресавац, сниматељ звука Миљан Ђукић, микроман Петар Петровић, расветљивач Предраг Борковић, сарадник-сниматељ Милена Јекић Шотра, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Маријана Чутурило, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Љубомир Плављанић, аутор Бојана Андрић

- Снимано 01.12.2016, премијерно емитовање; Редакција за историографију.

Уторак, 31.01.2017. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": 40 година од смрти глумца Слободана Ђурића

Слободан Ђурић, позоришни, телевизијски и филмски глумац (Бајина башта, 07.07.1977 - Београд, 22.12.1976.

Мој Бобан - Последњих децембарских дана 1976. нестао  је са сцене, и позоришне и животне, Слободан Ђурић. И дан данас, иако је прошло 40 година од његове преране смрти, остао је врло вољен и упамћен као млад, перспективан, изузетно талентован глумац, глумац који зрачи, леп, згодан, упечатљив, добар човек, отац, муж, друг, колега... слажу се сви који су га познавали и који га се и данас живо сећају. Својом топлом причом и сећањем кроз његов уметнички живот води нас његова супруга, Богданка Боба Ђурић, историчар уметности, дугогодишњи играч и кореограф дансамбла "Коло". Од приче о прецима, детињству преко дечаштва у Босни, перспективног младог кошаркаша, до одлуке око избора глуме као свог јединог позива, па преко  почетних мука до заслужених звезда, задовољства због оствареног у послу и у породици. Слободан Ђурић, од 1969. постао је члан ансамбла Југословенског драмског позоришта. Остао је запамћен као рођени комедиограф, глумац чији је смисао за хумор и прилаз таквој тематици до данас непревазиђен.  Остварио је велике улоге у позоришним комадима Лажа и паралажа, Дундо Мароје, Тарелкинова смрт, Мистер долар. У телевизијским серијама, драмама и филмовима такође сјајне улоге остварио је у Кога чекаш куме, Трећи за преферанс, Невидљиви човек. Одиграо непревазиђени лик Милића Барјактаревића у Извињавамо се, много се извињавамо и Костоломца у серији Више од игре. У тој краткој, а блиставој каријери награђен је најважнијим глумачким наградама: "Златним ћураном" у Светозареву, "Златним ловоровом венцем" у Сарајеву и "Стеријином наградом" у Новом Саду.

- Учесници: супруга Богданка Ђурић, историчар уметности; саговорник Бојана Андрић 

- Сниматељ Бојан Маројевић, асистент Милан Ресавац, сниматељ звука Миљан Ђукић, расветљивач Предраг Борковић , сниматељ-сарадник Милена Јекић Шотра, организатор Гордана Грдановић,  уредник истраживач Милена Јекић Шотра, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Нада Додиг Зилџић, уредник Бојана Андрић

- Премијерно емитовано 11.01.2017. у "Трезору"; Редакција за историографију.

Уторак, 31.01.2017. на РТС 3

Избор из ранијих "Трезора": Разговор са есејистом, књижевником и позоришним критичарем Мухаремом Первићем

Зар тако председниче - други део интервјуа-животописа са позоришним, и не само позоришним мислиоцем, Мухаремом Первићем. У разговору који је са њим водила Бранка Криловић, Первић, учесник и сведок више медијских, културних и интелектуланих епоха, износи до тада непознате детаље о својим књижевним, позоришним, партијским пријатељима и сарадницима. Разговор је сниман 22.10.2012. на сцени Атељеа 212.

- Учесник Мухарем Первић, саговорник Бранка Криловић

- Уредник Бојана Андрић, сниматељ Милан Илић, сниматељ звука Срђан Бајски, расветљивач Синиша Косић, сарадник-сниматељ Милена Јекић; организатор Гордана Грдановић; монтажер Бранислава Теодосић, аутор Бранка Криловић

- Премијерно емитовано 22.11.2010, репризирано 12.04.2012. у "Трезору"; Редакција за историографију.