У Сеул сам дошла први пут и нисам могла да верујем колико ме је тај град подсетио на све градове које сам обишла, личио је али се опет много разликовао па све то одједном и много јаче. Облакодери су виши од оних у Њујорку, булевари шири од најширих у Аустралији, гужва већа него у Кини, а ужурбаност на изглед мања јер се ништа не види али сви јасно иду ка неком циљу. Организацију и стриктност осетила сам одмах.

Први утисак био је снажан и неочекиван јер Сеул нисам могла баш да упоредим са било којим градом који познајем. Био је посебан, а у исто време личио је на нешто већ виђено. У једном дану обишла сам много тога као да ме чека авион за даље, а остала сам ипак доста да Јужну Кореју упознам, али сам у овој првој емисији а биће их три, желела да останем на првом утиску.

Пала сам с ногу али сам хтела да одједном све окусим и видим и обичаје и људе и шопинг центре, да попијем чај код будиста, да одем у њихов храм, да пробам пиринчани колач, да видим стари град, да вирим у туђа дворишта, да упоређујем и заустављам људе. Хтела сам све одједном.

Аутор: Мира Адања-Полак