Метрополис

Новинар Клаудио Гати, пратио је "пут новца" да би открио прави идентитет Елене Феранте, најпознатије италијанске списатељице у 21. веку, а његово откриће да се иза псеудонима крије Анита Раја, преводилац из Рима, изазвало је полемике у јавности. О томе да ли писац данас има право да буде анониман, да ли се иза псеудонима крије бренд, каква је позиција аутора у књижевној теорији, а каква у издавачкој продукцији, за "Метрополис" говоре: др Александар Јерков, професор Филолошког факултета у Београду и управник Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић", Вуле Журић, писац, и књижевна критичарка Нађа Бобичић.

Рођен у Београду почетком шездесетих година прошлог века, где је сценографију учио на београдском Факултету примењених уметности, Александар Денић професионалним радом почиње да се бави деведесетих година, овладавши изванредном алхемичарском праксом претварања ничега у драгоцено нешто. Ради сценографије за филм и позориште, музичке и рекламне спотове, ентеријере. Данас је један је од водећих и најкреативњих европских сценографа, овенчан низом значајних награда. У Галерији Мењачница у београдском Гете-институту приређена је камерна изложба која фокусира Денићеве награђене сценографије, што јесте један од повода његовог гостовања у емисији Меторполис.

Нови број часописа за теорију и социологију културе и културну политику, Култура, кроз бројне текстове стручних сарадника представља тему Лаж у уметности и култури. За Метрополис о овој занимљивој теми говори проф. др Владислава Гордић Петковић која је и приредила овај број часописа, а у поговору написала:

"Лагање је један од најстаријих облика људског понашања, најстарија социјална пракса и њене етичке импликације зависе, неретко, од културног, политичког и филозофског контекста. Мимезис, начело имитације, може да се схвати као лаж, али понајпре стога што се лаж граничи и са илузијом и са чаролијом. Лажи може бити безброј, видећемо, али су истине само две: истина уметничка, и истина животна.... Истине Љосе, Џанет Винтерсон, Филипа К. Дика, Стенлија Кјубрика, Алмодовара и осталих јунака текстова на страницама које следе само су део наратива потраге за границама лажи - и могућностима стварања."

На 24. Међународном фестивалу класике "Вршачка позоришна јесен", издвојиле су се две позоришне представе - "Родољупци", редитеља Андраша Урбана у изведби Народног позоришта из Београда и "На Дрини ћуприја" Српског народног позоришта из Новог Сада. Ово су само две из низа ансамбл представа које би ваљало чувати, сматрати их оставштином, верује позоришне критичарка, Бранка Криловић.

"Но бордерс оркестра" и "Дресднер синфоникер" наступили су под управом диригента Премила Петровића 5. новембра на сцени "Љуба Тадић" Југословенског драмског позоришта. Концерт је одсвиран под називом "Агхет", а програм је сачињен од дела савремених аутора из Турске, Јерменије и Немачке. Агхет је заједнички уметнички подухват No Borders Orchestra и Dresdner Sinfoniker, посвећен памћењу геноцида над Јерменима и апеловању на савест савременог света у односу на људе који су прогоњени данас. О смислу и дометима овог концерта говорила је за Метрополис, Тијана Паунковић.

Поводом 40 година од емитовања серије "Грлом у јагоде" редитеља Срђана Карановића, од 28. до 30. октобра у Дворани Културног центра Београда биле су организоване пројекције серије, изложба фотографија, књига, као и разговори са ауторима и глумцима. Аутори овог пројекта су били Маја Медић и Стефан Арснијевић који за Метрополис говори о феномену једне од наших највољенијих серија икада.

Уредник: Јасмина Врбавац
Редитељ: Бојан Воркапић