Путујућа изложба антиквитета

Увод у емисију даје водитељка причом о базилици у Алберу, о златном кипу Госпе на куполи као и о малом дрвеном распећу које је 1918. један енглески војник понео у Енглеску да би га, године 2000. његови потомци - вратили на зид базилике где и данас стоји.

Видимо потом плакат којим је, после немачког потапања Лузитаније 1915. америчка јавност позивана да се пријави за учешће у рату: на слици је жена која тоне држећи мало дете у рукама, и натпис: Пријави се!

Високо мотивисани, гледаоци су на ову изложбу донели и предмете за које ни не сматрају да представљају уметничку нити неку колекционарски вредност, али да, на оваквом месту, треба да буду показани. Па тако једна жена показује камери, видно узбуђена, обичну пиштаљку оштећену не једном месту и говори о свом претку коме је тада пиштаљка спасла живот. Касније током тог крвавог рата за њега више није било спаса. Али пиштаљка се данас чува у том дому, као реликвија...

Ту су и еполете са официрске униформе, тачније са рукава који је отргнут са руке рањеног официра да би лекар могао да га превије.

Посебан моменат представља појављивање Немца Готфрида Сандоха који пред енглеским камерама показује малену дечију ципелицу коју је његов деда носио уз себе у рововима рата да би га подсећала на дом. Говорећи потом о својој породици, уздржани Немац ће рећи да је и отац служио у немачком ратном ваздухопловству, као и он сам, тек је пензионисан, па на питање водитељке да ли ће и други потомци наставити традицију, каже: "Дали смо довољно".

Али моменат који сигурно нећете заборавити из ове емисије: старица, ћерка војника који је својим јунаштвом зарадио највише британско одликовање, Викторијин крст, говори о очевом подвигу када је на леђима, једног по једног, враћајући се кроз ватрену линију, носио девет својих рањених другова на леђима. Стручњак за одликовање је пита да ли је понела Крст, на шта она каже да није, да се то не износи из куће, па јој на те речи он поклања копију Крста и тада госпођа, уз коју су њена ћерка која је повела своју ћерку, три генерације потомака ратног хероја из Првог св. рата, почињу да плачу, а плаче и стручњак за одликовања који им предаје Крст! Такво шта ретко видите на телевизији...