Трезор и Осма врата: In honorem

- Сниматељ Дејан Јовановић, организатори Слободан Ивковић, Гордана Грдановић, новинар Ирина Ивић, монтажери Владица Игов, Зорица Благојев, уредник Бојана Андрић

- Премијерно емитовано 20.10.2006. у "Трезору"; Редакција за историографију.

Шпанија - из серије Бела књига. У емисији се говори о разлозима дуготрајности Франковог режима, проглашавању опште амнестије, демократизацији и међународним тенденцијама узајамног приближавања разнородних социјално оријентисаних странака, укључујући и демохришћане. "Услови за рад били су изузетно неповољни. Нарочито за Југословене и Мексиканце којима шпанске власти одавно ускраћују дозволе за рад. И новинари из неких других земаља су имали тешкоћа - тих дана су била протерана два венецуеланска и један италијански новинар. Али, и поред тога, ми смо успели захваљујући пре свега колегијалној солидарности. Колеге из шпанске телевизије снимиле су нам панораму града са атмосфером, уличним метежом, људима...Они су то учинили и поред тога што су знали да наш рад у овој земљи није легалан..." (Б. Мирковић о снимању емисије о Шпанији у очекивању Франковог одласка 1975 - преузето са  www.memorial-bm.org)

- Учесници: генерални секретар КП Шпаније Сантјаго Кариљо, песник Маркос Ана, вођа Социјалистичке народне партије Хозе Видал Бенеито, вођа Монархистичког покрета Рафаел Калво Серера, књижевник и редитељ Фернандо Арабал и др.

- Сниматељ Стеван Ландуп, монтажер Дивна Богуновић, редитељ Миша Стефановић, уредник и новинар Боривоје Мирковић

- Премијерно емитованно 11.11.1975, Редакција документарног програма; репризирано 20.10.2006. у "Трезору".

Уторак, 12.10.2016. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": 85 година од рођења композитора Војислава Костића, први део

Војислав Костић, композитор, генерални секретар Савеза композитора Југославије, писац и гастроном (Београд, 21. септембар 1931 - Београд, 29. септембар 2010). Уместо биографије, наводимо запис Енрика Јосифа из 1995. године: "У музичким областима животне збиље и надзбиље, он је уистину остварио право чудо. Ни мало, ни велико чудо, већ истинито, трајно чудо. Тонски прилози - у драмском сазвучју Колубарска битка Добрице Ћосића, у ТВ емисији Пријатељство, занат најстарији Бране Црнчевића, у филму Ко то тамо пева Душка Ковачевића - таква су надахнута трајна остварења, да што више време протиче они нагризају време, а време њих не нагриза."

Вокијеве приредбе, први део - Поводом репризирања серије Наше приредбе, екипа "Трезора" је 2005. године снимила разговор са композитор Војиславом Костићем како је настала серије, како припремана и реализована и какве критике, цензуре и забране је истрпела пред емитовање, а и након тога. Серија Наше приредбе је пре­мијерно емитована од фебруара до маја 1973. године на Другом програму ТВБ. Као мно­го пута до тада, оцене критике и публике су се разликовале. Док критика није била нак­ло­ње­на серији, малобројни гледаоци који су имали уређај за пријем Другог програма и колор теле­визоре - обажавала је; а то се могло проверити и тада, приликом репризирања у "Трезору", јер су се после првих пет епизода, редакцијски те­ле­фони усијали од позива и питања гледалаца када ће бити приказан наставак. Радња серије На­ше приредбе обухвата време прве половине прошлог века (1900 - 1950): убиство кра­љев­ског пара, И светски рат, период између два рата, време окупације током II светског рата и го­дине обнове земље и радних акција. Ауторска замисао је била да ова ТВ трагикомедија са много музике и песама прикаже како смо се забављали у овом периоду пуном исто­ријских датума и догађаја, додајући свему томе једну ноту благе и добронамерне ироније. Сценаристе Бора Ћосић, Војислав Костић; композитор Војислав Костић; сценограф Вељко Деспотовић; костимограф Мира Чохаџић; шминкер Станислава Зарић; сниматељи звука Слободан Младеновић, Рихард Мерц, Синиша Јовановић; монтажер Милица Петровић; директор фотографије Александар Петковић; сниматељ Војислав Лукић; редитељ Јован Ристић, уредник Зора Кораћ.

Војислав Костић говори о самим почецима  и како се он сам спремао да компонује 200 песама за 200 певача, на стихове Боре Ћосића. Како је истраживао и реконструисано 100 музика за песме које су се певале у И светском рату и око њега; како су се бирали певачи и оркестри и како је текло вишемесечно снимање у студију у НУ "Браћа Стаменковић" на двоканалном (!) уређају. Говори о сјајним певачима који су били истовремено и глумци, а и о глумцима који су се веома добро сналазили као певачи. Између осталих музичких нумера из серије наше приредбе, у овој епизоди слушамо Браћу Бајић, Зорана Радмиловића, Дубравку Нешовић, Лепу Лукић и друге.

- Учесници: Војислав Костић, саговорик Бојана Андрић

- Уредник истраживач Весна Игњатовић, сниматељ Вељко Јевтовић, сниматељ звука Војислав Луковић, расветљивач Миодраг Врховац, организатор Биљана Раковић, графичка обрада Драган Владисављевић, Небојша Рашић, Милена Марковић; монтажер Зорица Џабић, Љубомир Плављанић; аутор Бојана Андрић

- Снимано 14.09.2005, премијерно емитовано октобра 2009 у "Трезору", репризирано 20.09.2016; Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић.

Уторак, 12.10.2016. на РТС 3

Избор из ранијих "Трезора": Јован Ћирилов демонстрира предметима, фотографијама и белешкама, једно од могућих, собних путовања по властитој биографији

Путовање по соби - Уочи Битефа 2009, Трезор је премијерно приказао ову емисију посвећену Јовану Ћирилову. Један од највећих путника на планети, Ћирилов, такорећи у једном кадру, демонстрира једно од могућих, собних путовања по властитој биографији. Зуставља се код предмета, фотографија, књига, личних детаља да би се присетио важних и неважних секвенци свога живота. Показује прву објављену збирку песама, дипломатски и обични пасош којима описује планету, збирку еура, своје цртеже и каркатуре, седи на мајчином кревету и евоцира последњи дан њеног живота. Специјално место (под креветом) заузимају уредно сређени новински текстови које је објавио, а међу њима прва позоришна критика. Ходајући тако, кроз своју песму, Ћирилов доказује да заправо сва његова светска путовања не би имала смисла, нити би била могућа без идеја и промишљања која настају, само у неколико корака, у његовом богатом, интимном свету.

- Учесник театролог Јован Ћирилов, саговорник Бранка Криловић

- Уредник Бојана Андрић, сниматељ Борислав Ристовић, асистент сниматеља Бојан Даниловић, сниматељ звука Александар Арнаутовић, микроман Гордан Јовић, расветљивач Зоран Јовановић, организатор Душица Ховјецки, монтажер Милорад Ћитић, аутор Бранка Криловић

- Снимано 18.06.2009, премијерно емитовано 04.08.2009. у "Трезору", Редакција за историографију.

Ћирилов из архиве - приказују се две кратке сторије из фонда Програмског архива ТВБ. У првој сторији из емисије "Петком у 22", емитованој 1984, Јован Ћирилов објашњава зашто му је блиска песма "Гавран" Едгара Алана Поа, затим Петар Краљ казује песму. У наставку следи инсерт из емисије "Избор занимања". Поред брезе коју је засадио испред Југословенског драмског позоришта, Ћирилов говори о важности малих ствари у животу и даје савете на основу личног искуства младим људима који се налазе пред одлуком о избору властитог пута кроз живот.

Сећање на будућност - емисија је реализована поводом тридесет година одржавања Битефа - Београдског интернационалног театарског фестивала - чија је међународна слава заснована на жељи за променом света кроз нову уметност. Колажна емисија сачињена је од инсерата позоришних представа које је Телевизија Београд бележила из године у годину. У почаст Битефу своје дијаграме искуства сумира Јован Ћирилов, уметнички директор Фестивала.

- Учесник: Јован Ћирилов

- Сценарио и режија Мира Оташевић, Бојана Андрић; сниматељ Срђан Басарић, сниматељ звука Милан Н. Стојановић, монтажер Ђорђе Анђелковић

- Премијерно емитовано 19.09.1996 у "Теветеци", репризирано 02.10.1998, Редакција програма из културе, уредник Владимир Арсић; репризирано 04.10.2002. и 04.08.2009. у "Трезору".