Метрополис

Ова тема је одабрана и како би се нагласила вредност и потенцијал културног наслеђа као ресурса одрживог развоја, али и да се истакне значај и рад заједница и група које управљају културним наслеђем. Како се односимо према културном наслеђу, да ли га распознајемо као потенцијал, шта су добри примери, зашто неке важне институције прослављају манифестацију међународног карактера "Дан паркинга" да би скренуле пажњу на свој проблем, колико пратимо европске трендове у представљању породичног наслеђа, као вредног културног блага, само су нека од питања у оквиру Метрополисове Теме "Живети с наслеђем".

Тим поводом за Метрополис говоре: историчарка уметности Вера Павловић Лончарски, архитекта Даница Јововић Продановић, директорка Музеја историје Југославије Неда Кнежевић, Јулијана Стојсављевић из Спомен збирке Павла Бељанског, оснивачи "Музеја слатког" у Кући Цветића у Краљеву др. Лидија Цветић и Марија Лукић Цветић.

У Београду би и јесен без Битефа изгубила оријентацију, каже дугогодишњи позоришни критичар РТС-а и пратилац ове манифестације Бранка Криловић. У свом осврту на 50. Битеф Криловићка "инсистира" на фактору гледалац који је пресудна константа у истрајности фестивала, а сву његову важност препознаје у ћутању театарског гуруа Роберта Боба Вилсона, на сцени Народног позоришта приликом свечаног отварање овогодишњег Битефа.

Прожимање идеалног и стварног света централна је тема 56. издања Октобарског салона који је под насловом "Љубавни занос" протекле недеље отворен у Београду. Будући да је реч о првом бијеналном издању наше највеће и најзначајније манифестације посвећене савременој ликовној сцени, њено актуелно издање сматра се новим почетком Салона. У прилогу Данијеле Пурешевић кустос ове међународне изложбе, Британац Дејвид Елиот, образлаже своја концепцијска полазишта.

"Дизајн као кисеоник", није само метафорични назив, већ и прецизна дефиниција како изгледа, делује на појединца и у простору где стоји, све оно што је дизајнирао Никола Кнежевић један од наших водећих дизајнера, чија је изложба у току у Музеју примењене уметности. Кнежевић у свом раду прати развој технологија, проналази нове материјале, прати људске навике и открива нове потребе.  Колико је његов рад значајан говори податак да је позив Музеја примењене уметности да напише текст за каталог прихватио директор Музеја дизајна из Лондона, Дејан Суђић, који је заједно са Николом Кнежевићем саговорник Маје Туцаковић.

Уредник: Војка Пајкић Ђорђевић
Редитељ: Маја Мандић