У спомен Великом рату

У њој се прати изградња монументалних споменика који ће изразити државну идеологију у специфично усмереној материјализацији сећања. Такав споменик над споменицима требало је да буде Видовдански храм по замисли Ивана Мештровића. Међутим, увођење идеологије интегралног југословенства после шестојануарске диктатуре 1929. године и укидање Видовдана као државног празника, односно непогодности српског мита да изрази државну идеологију, највероватније утиче да се одустане од те идеје, мада то краљ Александар никад није признао.

Уместо Видовданског храма, граде се други монументални споменици, који више одговарају идеологији Краљевине Југославије. Најважнији од тих споменика је Споменик Незнаном јунаку. Култ незнаног јунака у савезничким државама, а потом и у нас, постаје начин друштвене унификације кроз апстрактну идентификацију свих оних чија су тела уништена или изгубљена током рата, па као такав бива веома погодан да се материјализује у виду споменика. Сам краљ Александар из својих средстава финансирао је изградњу споменика и одредио да буде изграђен на Авали где је и нађено тело непознатог српског војника. Поред припрема и спектакуларне изградње споменика прати се и његова судбина и функционализација све до наших дана.
У овој епизоди такође се говори и о судбини још два монументална споменика - "Победника" и споменика "Захвалности Француској", такође радовима Ивана Мештровића.

Сценарио: др Мирослав и Небојша Савићевић
Режија: Небојша Савићевић