Трезор: Јулске годишњице

О почетку устанка - разговор са Слободаном Ристановићем иницијатором снимања филма Седмојулске звезде који ће "Трезор" након толико година премијерно данас емитовати. Слободан Ристановић је рођен 1932. године у селу Горња Бадања (општина Лозница), где је похађао основну школу. Гимназију до мале матуре и Учитељску школу завршио је у Шапцу, а Филолошки факултет и посдипломске студије у Београду. Као средњошколац учествовао је у изградњи Новог Београда 1948. и 1949. године. Обављао је дужности: учитеља и директора основне школе, професора и директора средње школе, републичког просветног инспектора, подсекретара у Извршном већу Србије и директора Републичког завода за унапређивање васпитања и образовања. Објавио је преко 150 стручних и научних радова у домаћим и иностраним листовима и часописима и 25 књига, међу којима и следеће: Друштвене неједнакости и образовање, Реформа средње школе - да ли смо на правом путу, Образовање и друштво... Један је од аутора и носилац издавачког пројекта (у два тома) велике монографије Јадар у прошлости. Носилац је више награда и признања, међу којима: Награда "23. септембар" Лозница; Орден рада И реда, Златни беочуг Београда, Вукова награда.

- Учесници: др Слободан Ристановић, саговорник Бојана Андрић
- Уредник истраживач Весна Игњатовић, организатор Гордана Грдановић, техничко вођство Дејан Беловуковић и посада Студија X, сниматељи звука Славиша Лепојевић, Владан Јанковић; дизајнер светла Добривоје Марковић; камермани Слободан Ратковић, Слободан Момчиловић; видео миксер Мира Загорац, редитељ Рамадан Демировић, монтажер Љубомир Плављанић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 24.04.2015, премијерно емитовано 05.05.2015, репризирано 27.05.2015; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић.

Седмојулске звезде - О настанку филма др Ристановић каже: "У оквиру Републичког завода за образовање постојао је сектор за наставни филм. Поводом 30 година устанка 1971. године у сарадњи са стручњацима, историчарима и учесницима самог догађаја настала је прва монографија о устаничком крају, тако је настао и документарни филм који је обухватио устанак и развој ослободилачког покрета у Југославији. Сва та дешавања носио сам у себи, ослонио сам се и на сећања свога деде и оца, историјске архиве и друге изворе. Дејан Косановић је предложио да филм режира Крсто Шканата. Имали смо велику помоћ армије тако да је снимање обављено веома брзо. "Дунав филм" је дао своју технику за снимање и монтирање филма, а "Јадран филм" је направио копије... Одлука о дизању устанка донета је 4. јула 1941. на седници у кући Рибникара на Топчидеру, којој су присуствовали Тито, Лола Рибар, Иван Милутиновћ, Александар Ранковић, Сретен Жујовић, Светозар Вукмановић Темпо и Милован Ђилас. Донета је одлука о дизању устанка и проглас о стварању партизанских одреда, као и директан позив комунистима да се за то користе традиционални скупови, окупљања око цркве, школе, на вашарима и сл. Ту директиву је добио и окружни комитет партије у Ваљеву и формиран је први ваљевски партизански одред са 4 чете са по 50 партизана. На Ивањдан, 7. јула у Белој цркви народ је обавештен да Рађевачка партизанска чета Ваљевског партизанског одреда заказује збор. На збору је било око 150 до 200 људи последњи је говорио Жикица Јовановић Шпанац и обавестио народ да је донета одлука о устанку и позвао га да устане и да свој допринос и подршку у борби за слободу..." У филму о почетку Другог светског рата, седмојулском устанку у Србији и развоју народноослободилачке борбе све до саме победе сведоче актери ових бурних година.

- Учесници: Милош Минић, Александар Јевтић, Аврам Росић, Богосав Митровић - Шумар, Милосав Милосављевић, Владан Бојанић, Мића Јеремић, Милорад Јанковић
- Реализација: Крсто Шканата, Света Лукић, Братислав Стојановић, Петар Љутић, Радивоје Вујић, Баронијан Варткес, Петар Краљ, Слободан Ристановић, Ратиборка Ћерамилац, Зоран Богдановић, Владан Шкорић, Мило Лекић, Владан Бојанић
- Произведено 1971, Републички завод за унапређивање васпитања и образовања СР Србије и Дунав филм; емитовано у "Трезору 5. и 25. јула 2015.

Уторак, 05.07.2016. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": Педесет година од Четврте пленарне седнице ЦК СКЈ, познатије као "Брионски пленум"

Контролисана јавност и тајност - Ове године, 1. јула навршава се пола века од одржавања историјског Брионског пленума који је у том тренутку, а још више у будућности, утицао на живот СФРЈ и њених грађана и наслутио пут ка раздруживању  некадашње социјалистичке целине. Којим редом, како и на који начин су се ређали историјски догађаји и да ли се знало да ће баш они бити преломни у животу СКЈ, у животима челних људи земље, али и будућности свих становника СФРЈ. На велики број питања, одговоре дају професори  др Љубодраг Димић и др Миле Бјелајац. Кроз разговор у ТВ студију историчари нас воде на почетак седме деценије 20. века како би нам указали на важне догађаје и открили њихову повезаност и зависност, те њихове далекосежне последице низ година касније. Говори се о Александру Ранковићу као најпоузданијем човеку Партије и Тита, опречним ставовима Кардеља и Тита из 1962, о проширеној седници Извршног комитета ЦК СКЈ из марта 1962. те расправи о децентрализацији и кризи међурепубличких односа, Титовом "Писму" и априлском говору у Сплиту, затим о Уставу из 1963. и још многим детаљима индиректно и директно везаним за настанак и закључке Брионског пленума. Из критике: "... Бојана је препознала готово трилерски драмски потенцијал приче о Леки, или Марку, који је слепо пратио Тита до сопствене пропасти. Држава која функционише у коридорима моћи између Партије и Удбе, као и употреба новог медија масовне комуникације, црно-белог ТВ програма. До тада се спиновало само у Гутенберговој галаксији, а смена Леке/Марка била је велики испит за контролу маса путем телевизије. Тада су самоуправљаче вероватно први пут да извините ј... у мозак, што се фантастично видело из ТВ прилога у "Трезору"... (Драган Илић "Време", 09.06.2016)

- Учесници: Проф. др Љубодраг Димић, редовни професор Одељења за историју Филозофског факултета у Београду; др Миле Бјелајац, научни саветник, директор Института за новију историју Србије; саговорник Бојана Андрић
- Техн. вођство Александар Лејић, сценограф Петар Ђиновић, организатор  Гордана Грдановић, контрола камере Мирослав Медић, сниматељ звука Иван Чукић, расвета Јовица Шокчевић, Зоран Ђајић, дизајнер светла Добривоје Марковић; камермани Александар Костић, Зоран Б. Поповић, секретарица режије Јелена Вукадин, видео миксер Ивона Живковић,  редитељ Милан Кундаковић, уредник истраживач Милена Јекић Шотра, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Нада Додиг Зилџић, уредник "Трезора" Бојана Андрић
- Снимано 30.05.2016, премијерно емитовано 07.06.2016; Редакција за историографију.

Уторак, 05.07.2016. на РТС 3

Избор из ранијих "Трезора": Прву ликовну колонију РТС-а представља Маја Сковран, уредница серије "Пред белином"

Реч уреднице - Маја Сковран, ликовни критичар и уредник у Редакцији за културу РТС, уводи нас у емисију серије Пред белином, коју је уређивала 1997/98. године. Серија је била осмишљена као низ портрета сликара, учесника Златиборске сликарске колоније, настале 1997. године као плод заједничке иницијативе РТС-а и ликовних уметника. По речима Маје Сковран, свака емисија представљала је специфичну интеракцију телевизијске и сликарске естетике, покушај откривања процеса уметничког стваралаштва, бележења иначе скривених тренутака настајања дела. Уводећи нас у завршну емисију првог циклуса серије Пред белином, Маја истиче да је после овог искуства, иако и сама ликовни уметник, у својим критикама другачије приступала оцени дела.

Маја Сковран (1961-2016) завршила је Факултет ликовних уметности у Београду, у класи професора Стојана Ћелића, а специјалистичке студије у Италији и Немачкој. Као младу сликарку привукао је телевизијски медиј. На Радио-телевизији Србије провела је више од три деценије. Била је аутор серијала Либела и један од уредника емисије Метрополис. Проритет у њеном телевизијском стваралаштву било је очување нашег и европског културног наслеђа. Веровала је да су култура и уметност вредности без граница. Носилац је Италијанског ордена витеза културе.

- Техничко вођство Душан Мартиновић и дежурна посада Сдудија XИ, сниматељи звука Славиша Лепојевић, Катрина Ракочевић; дизајнер светла Добривоје Марковић, камерман Бранко Пајагић, организатор Гордана Грдановић, реализатор Драган Ковачевић, уредник Ана Милићевић 
- Снимано 07.03.2008, премијерно емитовано 18.03.2008; Редакција за историографију.

Видео портрети сликара - емисија серије Пред белином. Портрети сликара учесника прве Ликовне колоније РТС, Златибор 1997. Завршна емисија првог циклуса Пред белином састављена је од музичко - визуелних одломака из претходних осам емисија, на којима су представљена дела свих осморо учесника прве ликовне колоније РТС.

- Учесници: Милена Јефтић Ничева Костић, Милутин Копања, Милан Блануша, Даница Баста, Милан Сташевић, Мића Стојиљковић, Коста Бунушевац, Зоран Павловић, Александар Луковић; текст читала Весна Сударски
- Сценарио и режија Слободан Новаковић, камера  Братислав Грбић, звук Урош Ковачевић, Војислав Вуковић; монтажа Мирослав Војиновић, уредник серије Маја Сковран
- Премијерно емитовано 29.09.1997; Редакција програма за културу, уредник Владимир Арсић; репризирано 18.03.2008. у "Трезору".