Трезор: Митови и легенде

Уводни разговор Владете Јанковића и Мухамеда Јусуфспахића за серију "Митови и легенде" и две епизоде серије

Разговор у студију, први део - Серија Митови и легенде која се у неколико циклуса приказивала на програму Телевизије Београд у продукцији Редакције за децу и бавила Старим заветом (продукција 1981), Новим заветом (продукција 1984), током 1987. године је снимила, а октобра 1988. емитовала нови циклус о Исламској вери у 13 епизода. Како сам аутор проф. Владета Јанковић каже, сврха је била увек иста: да се на приступачан начини, бар делом и донекле, надокнаде пропусти образовног система који је деценијама свесно запостављао верску традицију и тако производио читаве нараштаје непотпуне опште културе. Наиме, када је серија настајала, на телевизији се о религији није могло говорити другачије него као о митолошком тј. легендарном наслеђу. Свестан да може повредити осећања искрених верника, а просудивши да је у том тренутку садржина битнија од форме, аутор је пристао на компромис (из ауторове белешке о књизи Митови и легенде, СКЗ, 2002). У ТВ студију, после 28 година од премијерног емитовања на Телевизији Београд, у некадашњој ЈРТ схеми, двојица елоквентних и стручних саговорника, професор Београдског универзитета Владета Јанковић и некадашњи муфтија београдски Мухамед Јусуфспахић, разговарају о серији и утицају вере и Исламу некада и сад.

- Учесници: проф. др Владета Јанковић, Мухамед Јусуфспахић, муфтија од 2008. до 2016.
- Техн.вођство Драшко Драшковић, контрола камере Ивана Лепен, сниматељ звука Коча Каштаварац, дизајнер светла Добривоје Марковић, камермани Слободан Момчиловић, Бранко Дрљача, Бранко Пајагић; организатор Гордана Грдановић, видео миксер Ивона Живковић, редитељ Рамадан Демировић, уредник истраживач Милена Јекић Шотра, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Љубомир Плављанић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 16.05.2016, премијерно емитовање; Редакција за историографију

Шта је ислам - У првој епизоди овог циклуса серије Митови и легенде аутор даје уводну реч пре него почну да се причају митови и легенде исламских народа. Занимљиво је да од Меке, где је настао Ислам, нема више од 1000 км до Јерусалима, где су Јевреји били подигли свој славни храм Јехови, где је вековима касније био разапет Исус и где је рођено хришћанство. Тако су три велике религије данашњег света: јудаизам, хришћанство и ислам настале на готово истом географском простору. Још је занимљивије и врло важно да се схвати, да је Бог у кога верују Јевреји, Хришћани и Муслимани у суштини један исти, ма како да се у свакој од тих вера другачије зове... Ислам је арапска реч која значи "покоравање Божјој вољи". Ислам је вера коју је у 7. веку наше ере у Меки на Арабијском полуострву објавио пророк Мухамед. Мухамед је учио да сваки Муслиман има пет основних дужности у пет стубова Ислама.
- Премијерно емитовано 03.10.1988; Редакција програма за децу, уредник Донка Шпичек

Пророк се рађа - У 6. веку наше ере, када се у Меки родио веровесник и пророк Мухамед, Арапи су се клањали идолима, каменим и дрвеним ликовим божанстава, којима су некад приносили и људске жртве. У таквој многобожачкој средини родио се Мухамед, оснивач ислама. Он се по предању родио априла 570. године у Меки у арапском племену Курејш. Ибн Исахак, његов најранији биограф почео је да слуша и бележи већ у ВИИИ веку приче о пророку Мухамеду. У епизоди се цитирају значајни делови његових бележака који се односе на рани период пророковог живота.

- Учесници: казивач проф. Владета Јанковић; глумци Љиљана Благојевић, Жарко Радић
- Сценариста др Владета Јанковић, стручни сарадници др Дарко Танасковић, др Сретен Петковић; продуцент Петар Ристић, организатор Душан Калмић, расвета Драган Хамовић, Драган Тењевић; сценограф и костимограф Вишња Потић, секретар реализатор Горана Баљковић, асистент ЕНГ камере Драган Зороски, монтажер Наталија Николић, сниматељ звука Урош Ковачевић, асистент тона Драган Север, директор фотографије Славко Алексијевић, редитељ Владимир Манојловић
- Премијерно емитовано 10.10.1988; Редакција програма за децу, уредник Донка Шпичек

број коментара 0 Пошаљи коментар