Енциклопедија за радознале

Гамзиград

Гамзиград је археолошко налазиште близу Зајечара. То су остаци резиденције римског цара Гаја Валерија Максимијана Галерија (293-311. г.), зета Диоклецијановог. По мајци Ромули, читав посед назвао је Ромулијана. Палата изгледа никада није довршена, а цареви 4. века су велелепни посед препустили хришћанској цркви. Током 5. века палата је разарана од стране варвара, а у 6. век Ромулијану је Јустинијан обновио у виду пограничне тврђаве. Oд 29. јуна 2007. налази на Унесковој листи светске баштине.

Бигар

Водопад Бигар испод Старе планине, на потоку Буковски до, неколико километара јужно од насеља Кална на путу ка Пироту. Водопад је висок 35 m и налази се на месту на коме се поток Буковски До улива Стањинску реку. На водопаду Бигар, вода се прелива преко лаког рупичастог камена - бигра, по коме је и добио име. Узводно од водопада налази се више мањих водопада, а ту су и три језерца са бистром планинском водом.

Археопарк Равна

Село Равна налази се 8 km северно од Књажевца, на југоисточним падинама Тупижнице. По пројекту Завода за заштиту споменика културе из Ниша од 1978. године ради се на уређењу музеја у слободном простору у Равни. Основна замисао је да се илуструје амбијент патријахалне заједнице задруге 19. века са стамбеним и привредним зградама као њеним деловина. Близина важног археолошког локалитета - античког насеља Timacum Мinus, са вредним налазима, одредили су да се у старом школском дворишту никне, изузетно вредан, архео-етно парк.

Тврђава у Крушевцу

Остаци средњовековног града налазе се у центру савременог Крушевца. У периоду од 1371. до 1389. године био је престоница кнеза Лазара. У оквиру његових бедема налазио се владарски двор са придворном црквом, данас познатом под именом Лазарица, која је у целости очувана. Први пут град се помиње у изворима 1381. године. Био је владарско средиште и деспота Стефана, све до премештања престонице 1403. године у Београд.

Уредник: Љиљана Мијатовић
Аутор: Миодраг Зупанц