Читање позоришта: Стеријини потомци

Какав је значај награда у нашем позоришту и култури уопште, да ли се може говорити о њиховој инфлацији, деградацији и накарадним критеријумима. Стеријине награде за нарочити допринос нашем позоришту и култури додељене прошле године овој тројици позоришних стваралаца ни на који начин нису упитне. На против. То је био један од повода да се о свему осталом отворено разговара.

Светлана Бојковић и Тихомир Станић су надахнуто, и не без извесне сете, говорили о глумачком умећу Властимира Ђузе Стојиљковића, о његовој посвећености послу, дисциплини и одговорности, али и о томе да ли наше позоришне и друге награде некада долазе са закашњењем и не баш у правом тренутку.

Редитељ Љубиша Ристић је у полемички интонираном разговору, између осталог, говори о свом односу према наградама, о културним елитама и културтрегерима, о Стеријином позорју некад и сад, о својој улози и месту у историји југословенског позоришта.

Сценограф Герослав Зарић говори о искушењима сценографа у ова оскудна времена немаштине и беспарице у позоришту, као и о значају ликовног у сценографијама које потписује, а одговорио је и на питање шта мисли о томе што се у последње време редитељи све чешће јављају као вишеструки аутори у позоришту: режија, адаптација, сценографија.

Аутор и уредник: Слободан Савић