Трезор: Живот и рад под бомбама

Црни врх: Други дан - у другом делу емисије настављамо упознавање Емисионе станице на Црном врху и њене полувековне историје кроз личне приче ветерани РТС-ЕТВ који су и дословно својим рукама градили емисионе и стамбене објекте, антенски стуб и остало. Момчило Живић, техничар у ЕТВ од 1958. до 1993, показујући фотографије које је лично снимао сећа првог пробног пуштања телевизијског сигнала са Црног врха, када је само са возачем под шаторима поставио уређаје, уз помоћ сељана довукао агрегат и подигао једну мотку уместо антенског стуба и слао сигнал према Јагодини а затим и према Крагујевцу. Сећа се одушевљења локалног становништва док су током дан два три дана вршене неоходне техничке пробе. Светислав Бабић, техничар у ЕТВ од 1967. до 2000, говори како се пријавио на конкурс радио-телевизије Београд, како је изгледао испит пред стручном комисијом и како је примљен у радни однос, а затим дошао на Врни врх. Слободан Грља, техничар у ЕТВ од 1965. до 2006, први пут је после 20 година дошао на Црни врх ради снимања за "Трезор", а сећа се свог радног века од доласка у Радио Београд, преласка у сектор Емисионе технике и то у онај део који се бавио техничким проблемима. Затим је радио на пројектовању и изградњи репетиторске мреже и каже да су екипе у којима је радио "посејале" су око 280 репетиротора по Србији. Чули смо од инж. Слободана Гувроса (у ЕТВ од 1967. до 2012) и техничара Слободана Грље (у ЕТВ од 1965. до 2006) колико је тешко и опасно пењање по залеђеном антенском стубу као и зимска вожња до врха на коме се предајник налази. Помињу и техничке грешке и кварове до којих долази током рада, као и сада симпатичне приче о "незгодама" приликом важних директних преноса код којих није смело да буде грешке, а дешавале су се... Техничар Мишко Николић прича о свом раду на Емисионом објекту Цвилен који сматра најлепшим објектом у Југославији јер је грађен као планинска кућа, затим о свом доласку 1999. на објекат Црно врх...

- Учесници: техничари Момчило Живић, Светислав Бабић, Слободан Грља, Миомир-Мишко Николић, инж Слободан Гуврос, саговорник Бојана Андрић
- Сниматељ Хаџи Владан Мијаиловић, асистент Бојан Даниловић, сниматељ звука Бојан Ковачевић, микроман Владан Јанковић, расветљивач Жикица Николић, сарадник-сниматељ Милена Јекић, возач Небојша Станковић, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Милена Јекић Шотра, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Јован Бановић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 23.09.2011, премијерно емитовање; Редакција за историографију

Уторак, 19.04.2016. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": Први део емисије "Златно доба Лесковца" снимљен на истоименој изложби у Галерији РТС-а, фебруара 2015. године

Златно доба Лесковца, први део - Изложба "Златно доба Лесковца" изазвала је велико интересовање још 2014. када је отворена у Народном музеју у Лесковцу. Београђани су имали прилику да виде изложбу у Холу РТС-а, од 28. јануара до 13. фебруара 2015. Изложба приказује сегменте из живота Лесковчана у периоду између два светска рата и град који је тада израстао у модеран индустријски центар и био познат под надимком "српски Манчестер". Фотографије, документа и аутентични предмети приказали су дух једног времена, када је Лесковац био један од најзначајнијих градова тадашње Југославије. Коаутор изложбе, историчар Мира Ниноншевић за снимање "Трезора" окупила је потомке старих лесковачких породица, које су дале печат златном добу Лесковца, било да су отварали фабрике или доприносили културном животу града.

- Учесници: историчар проф. др Момчило Павловић, коаутор изложбе Мира Ниношевић, ПР града Лесковца Сања Цонић и потомци старих лесковачких породица у неколико генерација: Тијана Марић, Томислав Тасић, Миодраг Тасић, Слободан Влајчић, Александар Влајчић, Марко Влајчић, Ивана Мировић, Немања Цветановић, Ђорђе Ђорђевић и Даница Катанић
- Сниматељ Андреј Оштрбенк, асистент Бранислав Стојановић, сниматељ звука Драган Север, микроман Миљан Грубановић, расветљивач Бранислав Димитров, сарадник-сниматељ Милена Марковић, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Маријана Чутурило, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Љубомир Плављанић, монтажер-реализатор Бранислава Теодосић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 14.02.2015, премијерно емитовано 14.03.2016; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Уторак, 19.04.2016. на РТС 3

Избор из ранијих "Трезора": Други део емисије о глумици Неди Спасојевић и други део разговора Бранке Криловић са Фелииксом Пашићем

Неда Спасојевић, други део - У прологу овог видео портрета Феликс Пашић између осталог каже: "Кишова Електра, Сартрова Касандра, Бабељева Људмила, Чеховљева Маша, Шоова Кандида, Симовићева Ташана, Симовићева Хасанагиница, Христићева Олга, Ибсенова Хилда, Бихнерова Марион, Крлежина Мелита, Соња у Злочину и казни, Краљица у Ричарду Другом... Мира Бањац рекла је за њу да је најнежнија трагеткиња наше сцене. Предраг Бајчетић сврстава је међу пет најбољих глумица српског позоришта у његовој историји. Упоређују је са Гретом Гарбо, Гвинет Партлоу, са необичним глумицама. Ксенија Јовановић сматра да је само себи слична. Отишла је из живота у лето, када нас обично напуштају глумци, 16. јула 1981. Имала је само три месеца више од четрдесет година.

- Сценарио Феликс Пашић; камера Зоран Синђелић; монтажа Марко Драгојевић; режија Милан Кундаковић
- Произведено 1999/2006, премијерно емитовано 6. и 13. маја 2006, Редакција за историографију

Реч аутора: Феликс Пашић - разговор Бранке Криловић са Феликсом Пашићем поводом емитовања дводелне документарне емисије о Неди Спаспојевић. Део разговора посвећен је његовом истраживању о позоришом животу међу југословенским заробљеницима у немачким логорима у Другом светском рату. Пројекат је започет 1999. у Документарној редакцији, после истраживања те снимања историјске грађе и сећања учесника - рад је прекинут, а обновљен је и реализован у Редакцији за историографију 2007. године.

- Учесник Феликс Пашић; ауторка и саговорница Бранка Криловић
- Премијерно емитовано 14.07.2006, Редакција за историографију

Уредник и аутор "Трезора" Бојана Андрић