Метрополис

У прилогу Данијеле Пурешевић концепцију изложбе објашњава њен кустос, историчарка уметности Катарина Митровић и проф. Чедомир Васић.

О томе шта чита, гледа и слуша говори Велимир Ћургус Казимир. Излазак његове мултижанровски конципиране књиге прича, есеја, аналитичких текстова "Музеј меланхолије", поклопио се са виртуелним пројектом, отварање "Музеја меланхолије" испре зграде бивше Издавачке куће, Младост у Црногорској улици у Београду. "Потреба за меланхолијом суштински је естетска и морална", каже Велимир Ћургус Казимир, а за Метрополис подсећа гледаоце на музичке, књижевне и реалне београдске призоре који код њега изазивају меланхолију.

Да ли су грамофонске плоче мода или потреба, тема је ове недеље у Метрополису. Еволуција носача звука, после век и по, вратила нас је, чини се, на почетак. Засто савремени бендови поново издају албуме на плочама, који је њихов технички квалитет и да ли данашњи винили имају посебну естетику, говоре Влада Јанковић Џет, музичар и колекционар преко 13 хиљада плоча, Бојан Слачала, вођа групе Артан Лили који су свој деби албум издали и на винилу и др Слободан Стојановић, доцент на Катедри за снимање звука и дизајн на ФДУ. Аутор теме емисије је Николета Дојчиновић.

Историчар уметности, Предраг Царановић, већ деценијама посвећен је истраживању, сакупљању и реартикулацији одбачених предмета индустријске културе, али и оних уникатних занатских и уметничких. У београдској Галерији Озон остварио је луцидну и бизарну поставку, чији тежишни део чини низ месарских радних панцир-кецеља, пронађених на отпаду, насловивши је "Жена, вечита инспирација". У вечерашњој емисији Царановић објашњава концепцију ове необичне изложбе.

Кроз осврт на представе "Гоголенд" (Народно позориште Сомбор) и "Човек је човек" (Народно позориште Зрењанин) Слободан Савић тематизује питање сврхе и опстанка позоришта у савременом друштву. Чему позориште у оскудна времена? Да ли савремено позориште треба да буде пука забава или место сучељавања мишљења о свету који нас окружује? Може ли позориште да конкурише телевизијским серијама, економско-пропагандном програму и порнографији кича и неукуса?

Фернандо Песоа, највећи песник португалског језика, за собом је оставио ковчег препун необјављених рукописа различитих жанрова, написаних на три језика, у име преко 70 хетеронима, односно измишљених списатељских личности, међу којима је и Алваро де Кампуш. О "Изабраним песмама Алвара де Кампуша", које је недавно објавила издавачка кућа "Чигоја штампа", говори преводилац Јелене Жугић.

Уредник: Јасмина Врбавац
Режија: Марко Шотра