Лет сокола, трећа епозода - Са избијањем Другог светског рата Савез Сокола Краљевине Југославије објавио је стање приправности, али су чланови покрета активно учествовали у оснивању ослободилачког фронта. Велики број Сокола отишао је у борбу, а многи су изгинули. Након Другог светског рата власт је забранила Соколско друштво и конфисковала сву имовину. Временом се државна политика према фискултурној организацији се мењала, 1951. основан је Савез за телесно васпитање Југославије, окренуло подстицању талената и рекорда, оргонизовани су слетови, а круна свих активности била је приредба за Дан младости; иако се осећао Соколски утицај, Соколски програм у свом првобитном облику дефинитивно је престао да постоји.

- Учесници: др Ивко Пустишек, проф. Др Гојко Јаковчевић, Богољуб Обрешки, доц. Ангелина Петровић
- Сценариста Александар Ђаја, стручни сарадник проф. Др Габријела Крагујевић, проф. Павле Врачарић; текст читао Жарко Обрачевић, продуцент Косовка Ивковић Бобић, органзатори Зоран Зиндовић, Наташа Ћосић, ЕНГ екипа Срђан Басарић, Мирослав Гојковић, Бојан Савић, Урош Ковачевић; монтажа Александар Мрзић, Нина Крсић; графичка обрада Немања Тасић, музички уредник Предраг Стаменковић, тонска обрада Миодраг Ж. Вучковић, секретар и асистент режије Љубица Петровић, редитељ Драгутин Костић, уредник Бисерка Пејовић
- Премијерно емитовано 21.10.1997, Редакција школског програма, уредник др Мирослав Савићевић

Лет сокола, четврта епизода - Последња епизода представља обновљено Соколарство које се данас одређује као витешка организација за телесно и морално васпитање, отворена за све грађане, као нестраначка, невладина и хуманистичка организација. Иницијатива за обнављање Соколарства покренута је 1991. године са друштвено политичким променама које су захватиле нашу земљу. У обнављању Соколског покрета коришћена су велика искуства и знање које су Соколи носили за собом, а изворни принципи који представљају трајне етичке и естетичке вредности нису мењани.

- Учесници: Петар Луковић, Јакоб Матић, проф. др Драган Петровић, проф. др Јован Петровић, Владета Симић, мр Драгутин Кнежевић, прим. др Мирјана Михајловић, Јован Ћирилов
- Сценариста Александар Ђаја, стручни сарадник проф. Др Габријела Крагујевић, проф. Павле Врачарић; текст читао Жарко Обрачевић, продуцент Косовка Ивковић Бобић, органзатори Зоран Зиндовић, Наташа Ћосић, ЕНГ екипа: Андреј Оштрбенк, Раде Павловић, Урош Ковачевић; монтажа Александар Мрзић, Нина Крстић, Ивица Палић; граф. обрада Немања Тасић, музички сарадник Предраг Стаменковић, тонска обрада Миодраг Ж. Вучковић, сниматељ Никола Ђурашковић, секретарица и асистент режије Љубица Петровић, редитељ Драгутин Костић, уредник Бисерка Пејовић
- Премијерно емитовано 30.10.1997, Редакција школског програма, уредник др Мирослав Савићевић

Уторак, 01.03.2016. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": Двадесет година од смрти позоришног и ТВ редитеља Славољуба Стефановића Равасија

Сећање на Равасија - Недеља у спомен Славољуба Стефановића Равасија, једног од првих редитеља Телевизије Београд, који је умро пре двадесет година. Какав је био рад са њим говоре његови најближи сарадници. Славољуб Стефановић Раваси, телевизијски и позоришни редитељ, завршио режију у првој генерацији дипломаца Позоришне академије, у класи проф. др Хуга Клајна, 1952. Редитељ Обласног народног позоришта у Приштини. У Радио Београду од 1957, а у Телевизији од 1958. Режирао је на многим позоришним сценама, но ипак су најпознатије његове телевизијске режије, најчешће драмске и музичке емисије. Режирао је и у иностранству, у Варшави 1964, Будимпешти 1965, Холандији 1969, на Баварској телевизији 1971. Најпознатије ТВ режије: Девојка са три оца 1965, Ноћ и магла 1968, Бурлеска о Грку 1969, Хроника паланачког гробља 1971, Госпођа Дели има љубавника 1973, Синови 1975, Коштана 1976, Како упокојити вампира. 1977, Шпански захтев 1978, На рубу памети 1981, Приповедање Радоја Домановића 1979, Портрет Илије Певца 1988, Тесла 1993. Рођен у Чачку 1927, умро је у Београду, 2. фебруара 1996. године.

Данашњи Трезор садржи колаж инсерата из Равасијевих режија као и део интервјуа датог др Радославу Лазићу који је и објављен у књизи "Естетика ТВ режије" - из којег издвајамо један део: "...Режија на телевизији захтева изузетно добру организацију. Радио сам, рецимо, '71. године један филм за баварску телевизију по сценарију Миодрага Булатовића. Годину дана, тачно на дан пре него што ће почети снимање, најужа екипа је била на објекту на коме ће се снимати. Шест месеци пре снимања била је готова књига снимања, а три месеца пре снимања био је последњи састанак на коме је речено: Имате ли још нешто да кажете?"

Раваси - Поводом одласка у пензију, а у циклусу Уметничко вече, реализован је овај портрет у тесној сарадњи са самим Равасијем и доноси осврт на његов плодан и успешан радни век.

- Учесници: Славољуб Стефановић Раваси, Стојан Аранђеловић, Синиша Ковачевић, Василије Поповић, Маргита Стефановић и глумци Народног позоришта из Зрењанина
- Сценарио и режија Олег Новковић, уреднице Мира Оташевић, Бојана Андрић
- Премијерно емитовано 13.08.1992, Редакција играног програма; репризирано у Трезору 02.02.2005 и 01.02.2016. Редакција за историографију

Три гране времена - емисија је снимљена у манастирима Сопоћани, Каленић, Манасија и у Галерији фресака у Београду. Инспирисан овим манаситрима Душан Радић је компоновао музичко дело а у том духу је и поезија Васка Попе коју казује Раша Плаовић.

- Стихове говори Раша Плаовић
- Композитор Душан Радић, песник Васко Попа, редитељ Славољуб Срефановић Раваси
- Премијерно емитовано 1978, Музичка редакција; репризирано у "Трезору" 02.02.2005 и 01.02.2016. Редакција за историографију

Уторак, 01.03.2016. на РТС 3

Избор из ранијих "Трезора": Сећање Љубомира Зечевића на доделу Нобелове награде Иви Андрићу

Мојој срећи није било краја, У Спомен-музеју Иве Андрића, први део - Спомен-музеј Иве Андрића, као стална поставка Музеја града Београда, отворен је 1976, у стану на Андрићевом венцу 8, у коме је писац, са супругом Милицом Бабић, живео од 1958. године. Сачувани су аутентични распоред и изглед улазног хола, салона и Андрићеве радне собе. У преосталом адаптираном простору отворена је стална поставка, која хронолошки прати живот и стваралаштво лауреата Нобелове награде. Заступљен је оригиналан музејски материјал из Легата Иве Андрића, фотографије, документа, уметнички и лични предмети, књиге и часописи, одликовања. У том простору пионир Телевизије Београд Љубомир Зечевић говорио је о свом присуству свечаној додели Нобелове награде Иви Андрићу, 10. децембра 1961. у Стокхолму. Љубомир Зечевић, новинар је и уредник Културне рубрике у информативном програму од првог дана рада Телевизије Београд (1958), био је у групи која је код нас покренула телевизију у боји и главни и одговорни уредник Другог програма Телевизије, затим директор Телевизије од 1972. до пензије 1985. године. Зечевић је био у Стокхолму репортер Југословенске радио-телевизије, те пратио и извештавао у директном преносу доделе Нобелове награде, коју је преко Евровизије гледао цео југословенски аудиторијум.

- Учесници: новинар Љубомир Зечевић; руководилац Спомен-музеја, кустос Татјана Корићанац; водич у Музеју Раша Станисављевић, саговорник Бојана Андрић
- Сниматељ Драган Станојковић, асистент сниматеља Александар Стојковић, зниматељ звука Горан Мрђеновић, расветљивач Горан Савић, сниматељ-сарадник Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Весна Игњатовић, монтажер Милорад Ћитић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 19.09.2010, премијерно емитовано 05.10.2010; Редакција за историографију