Kонтекст 21

Које су предности кооперативног модела образовања у средњем стручном образовању? Открићем нове врсте тартуфа, Тара и Србија су постале богатије за јединствену компоненту биодиверзитета. Шта скрива Рувензори, а шта доноси мерна јединица "срећа"? "Фројд и(ли) Јунг"?

У овонедељном издању "Контекста 21" бавимо се природним и друштвеним наукама. Истражујемо предности кооперативног - занатског образовања, говоримо о великанима филозофских наука и рудним и геолошким богатствима наше земље.

У Привредној комори Србије потписан је Меморандум о сарадњи наше земље и Аустрије у развоју елемената дуалног образовања у средњем стручном образовању. Овакав модел код нас зове се кооперативно-занатско образовање, а о његовој примени у Србији у "Контексту 21" разговарамо са Радованом Живковићем, руководиоцем Групе за средње стручно образовање.

Јавно-приватно партнерство подразумева сарадњу компанија са школама на свим нивоима, не само са средњим стручним већ и основним школама, факултетима, а посебно са високим струковним школама. Важан корак јесте мотивација ученика да при упису бирају профиле за рад у области металске, дрвнопрерађивачке или кожарске струке, као и оних који се опредељују за наставак каријере у инжењерским областима или за занатске профиле.

Рударско-геолошки факултет у Београду 11. марта слави 70 година од оснивања. Једини је факултет у нашој земљи који школује инжењере за две различите области: геологију и рударство. А студирање на неком од смерова идеално је за младе људе који воле природу и изазов да је проучавају. Више о овом факултету сазнаћете у емисији.

После вишегодишњих истраживања, на подручју Националног парка Тара откривена је за науку нова врста гљиве, Tuber petrophilum. За оне који не воле научна имена на латинском, врста је добила и "надимак" - стенољуб. Након темељних таксономских, морфолошких, молекуларно-генетских и еколошких истраживања, налаз је публикован у престижном међународном научном часопису Mycotaxon у јануару ове године. На тај начин откриће је формално верификовано, а Тара и Србија су постале званично богатије за јединствену компоненту биодиверзитета.

Посетите са нама и изложбу "Фројд и(ли) Јунг", другу по реду у оквиру заједничког пројекта Филозофског факултета у Београду и Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић", који је покренут 2014. године под називом Великани филозофских наука. Током 2015. обележено је 140 година од рођења Карла Густава Јунга, а 2016. обележава се - 160 година од рођења Сигмунда Фројда и 120 година психоанализе. Били су то само неки од повода да се у Универзитетској библиотеци у Београду изложбом књига обележи живот и рад двојице научника који су оставили неизбрисив траг како у науци тако и у филозофији али и читавој култури 20. века.

У емисији ћете још сазнати како се живи у јединој земља на свету која има Министарство среће и каква је симболика невероватних скулптура Џејсона Тејлора постављених у подводном музеју поред шпанског острва Ланзароте.

Уредник Контекста 21: Зоран Живковић
Уредник емисије: Александра Даничић
Водитељ: Винка Мариновић
Редитељ: Милан Јовановић

број коментара 1 Пошаљи коментар
(петак, 19. феб 2016, 15:05) - Roka [нерегистровани]

popovic.z@opentelekom.rs

Sve čestitke za naučno, kulturno i obrazovni program. Nastavite tako!