Од овог једноставног питања кренула је екипа Документарног програма Радио-телевизије Србије да испитује наслеђе нашег нобеловца. Ко је био за живота? Шта је постао након смрти? На ова питања одговори су веома различити уколико се камере укључе у Београду, Сарајеву, Бањалуци, или Загребу. Александар Гаталица, уредник и аутор емисије која носи амблематичан назив "Андрић или-ili Andrić", одлучио је да чује мишљење највећих данашњих познавалаца Андрићевог дела, писаца и лексикографа у три земље које Андрића сматрају својим писцем или делом своје културе.

Њих десет укрстило је ставове одговарајући на четири најосетљивија питања везана уз наслеђе великог писца: Да ли је Анрић одговоран за понашање својих јунака? Је ли Андрић добијањем Нобелове награде затворио врата за друге добитнике са ових простора? Да ли је Андрић имао права да одабере своју националну и књижевну припадност? И на крају: какав је утицај Андрића данас у три земље које га сматрају својим и име и презиме му пишу латиницом односно ћирлицом?

Мистерија Андрић, показало се, тек данас почиње да се разрешава. Младобосанац у гимназијским данима, Југословен у зрелом добу, потом масон, амбасадор, комуниста, функционер СФРЈ - Андрић је и у своје дело уградио многа своја лица, а сам није никад давао дефинитивне одоговоре ни по питању свог сврставања ни по питању преласка са ијекавице на екавицу. Како разрешити енигму највећег писца с ових простора и да ли је након више од четрдесет година после његове смрти сазрело време да се о свему што се везује уз Андрића проговори отворено? Емисија "Андрић или-ili Andrić" дала је позитиван одговор на ово питање. Саговорници емисије: Александар Јерков, Петар Пијановић и Мухарем Баздуљ из Београда, Велимир Висковић, Миљенко Јерговић и Душан Маринковић из Загреба, Неџад Ибрахимовић, Иван Ловреновић и Русмир Махмутћехајић из Сарајева, те Ранко Рисојевић из Бањалуке скинули су вео загонетности и својим одговорима понудили ново виђење Андрића у 21. веку.

Исказе десет познавалаца Андрићевог дела прате снимци савремених призора, људи, верника, занатлија снимљених у четири града, као и кадрови свих локација које се везују за Андрића - у оном стању у којем се налазе данас, забележених у HD резолуцији. Радио-телевизија Србије желела је да сними савремени документарни серијал у којем ће документарне улоге Андрићевих јунака играти наши савременици, а драматику Андрићевог положаја данас илустровати места његове младости која махом имају сасвим другачије лице.

На једном месту тако ће се видети: Бистрик-басамаци у Сарајеву, где је Андрић с мајком живео у младости, Бабића башта где се удварао творничким девојкама и Прва гимназија у Сарајеву у којој је понављао један разред, Загребачки универзитет где је једну годину студирао, као и места која практично више не постоје: кафана "Бауер" у Загребу где се састајала редакција "Књижевног југа", чији је уредник Андрић био, или место у Сарајеву где се налазио бифе "Титаник" из чувене Андрићеве приче.

Велики документарни серијал РТС-а сниман је током три месеца у пет градова, од Вишеграда до Загреба. Директор фоторафије серијала је Периша Ђинђић. Емисија "Андрић или-ili Andrić" емитоваће се током четири недеље. Последња епизода наћи ће се на програму у недељу, 13. марта 2016. године, на дан смрти Иве Андрића.

Прва епизода: "Андрић и његови јунаци", Други програм, недеља, 21. фебруар, у 20 сати.
Друга епизода: "Андрићева Нобелова награда", Други програм, недеља, 28. фебруар, у 20 сати.
Трећа епизода: "Андрићева припадност", недеља, 6. март у 20 сати.
Четврта епизода: "Андрићево наслеђе", недеља, 13. март у 20 сати.