Метрополис

Како детињство као мит о бољем животу приближити кроз уметност реалијама свакодневног живота, Метрополис ће осветлити из различитих углова актуелних дешавања на домаћој културној сцени.

Многовековно схватање детета као родитељског поседа, сажето у крилатици "Ја сам те створио, ја ћу те и уништити", различитим законским нормативима савремени свет тежи да потисне из стварног у фикциони простор. Иако пракса показује да се немоћ и незаштићеност деце на различите начине обилно злоупотребљавају, извесно је да су статус и права детета у модерном свету доживели значајне промене. О томе сведочи и недавно објављена књига "Модерно дете и детињство", чији се аутор, историчар уметности и фотографије, професор, др Миланка Тодић, бави феноменом репрезентације деце на фотографијама, од средине 19. века до данас, и то превасходно ослањајући се на узорке из наше средине, о чему она, у прилогу Данијеле Пурешевић, говори у вечерашњој емисији.

Улазак романа "Република Ћопић" не само у најужи избор за Нинову награду, већ и у тесну трку у којој су заправо три романа била повлашћена коначним гласањем жирија, трку у којој  је зафалио глас више да се Република Ћопић упише у списак награђених, свакако говори у прилог тези да је Вуле Журић написао један од, за читање, најпријатнијих романа протекле године,  роман о Бранку Ћопићу, јунака свачијег детињства. О моментима који ће у роману читаоца насмејати, подстаћи му носталгију, сећања на детињство, подсетитит га на то да дете остаје интегрални део наше личности до краја, али и о разлозима зашто "Република Ћопић" не остаје само на томе, говори књижевна критичарка, Јасмина Врбавац.

Десет година постојања Музеја детињства, који се превасходно бави сакупљањем артефаката одрастања у Југославији током 60-их, 70-их и 80-их година минулог века, колекционарско-уметничког подухвата београдског аутора Владимира Перића, који је стварао под псеудонимом Талент и Талент Фектори, и историчарке уметности Милице Перић, која се прикључила неколико година касније, обележен је у београдској Галерији Ремонт представљањем једног посебног исечка из његовог богатог фундуса. Реч је о Мики Маусу, који је репрезентован низом гумених играчака и гоблена, представљених у форми зидне инсталације, али и мноштвом разнородних артефаката. О Музеју детињства у вечерашњој емисији говоре Милица и Владимир Перић.

Када је довољно рано почети са музичком стимулацијом, на који начин, колико и зашто је то важно, бавили смо се у рубрици "Дете и музика" Николета Дојчиновић. Одговарамо на питања да ли се одрасли сећају својих првих музичких искустава, шта и како данас као професионалци могу да им пруже, као и како и од када се ствара музичка публика. О значају бављења музиком, говоре Мирјана Лазаревиц, уредница програма Центра за културу Коларчеве задужбине, проф. др Бланка Богуновиц,  психолоскиња и музичарка, ФМУ и Ана Зорана Брајовиц, в.д. директорка Опере Народног позоришта.

Христина Гајовић представља књигу "(Не)питај ме како сам" Иване Лукић, овогодишње добитнице награде "Политикиног забавника", у којој се кроз кратке исповедне форме говори о проблемима и дилемама савремене генерације адолесцената.

Поред прилога који се дотичу теме детињства, овонедељни Метрополис заокружују филмска и позоришна критика.

Компаративном анализом представе "Јулије Цезар" у режији Кокана Младеновића и ораторијума, "Философија паланке", аутора  Златка Паковића, позоришни критичар Слободан Савић указује на њихов друштвени контекст и актуелност, али и на противуречности и недоследности.

Уредник: Јасмина Врбавац
Редитељ: Бојан Воркапић