Трезор: Спомен на Равасија

Раваси Ружице Сокић - Шта то Равасија разликује и издваја од осталих ТВ редитеља, сазнаћемо од глумице Ружице Сокић, у овој краткој уводно речи. Према сазнању Редакције за историографију прва драмска улога Сокићеве на Телевизији Београд била је Новела од Станца, која је емитована уживо 14. јуна 1959. године, а прва улога у Равасијевој режији била је Девојка са три оца емитована 22. фебруара 1965. године. "У годинама које су отишле било је ТВ драма чији су текстови остали у трајнијем сећању но што ће то можда бити случај са поетском и меланхоличном Црнчевићевом причом о девојци великог срца и бистре, крупне сузе која је истовремено и туга и осмех живљења. Било је и редитељских потеза значајнијег замаха и упечатљивије изражајности. Али међу глумачким остварењима тешко да је било складније и непосредније креације од оне, коју је Ружица Сокић у Девојци са три оца тако спонтано, тако раздрагано и тако искрено надахнула истинском љубављу према уметности. Ружица Сокић је мимо местимичне хуманистичке топлине текста, мимо одмерене режије и осталих више или мање успелих глумачких резултата њених партнера - пошла својим путем на зов тананих и утишаних гласова своје узбуђујуће даровитости. Походила је небројене гледаоце, даривајући им мале људске радости и сусрет са ликом чију ће ведрину они дуго памтити." (Ђ. Ђурђевића из "Борбе", од 24.02.1965).

- Учесник Ружица Сокић
- Сниматељ Вељко Јевтовић, асистент сниматеља Душан Николић, сниматељ звука Драган Радевић, микроман Ненад Мишић, расветљивач Драган Урошевић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 26.01.2006, премијерно емитовано 03.02.2006, Редакција за историографију

Девојка са три оца - у овој лирској комедији писац слика девојку са периферије која свом младићу објашњава чудну причу о тројици својих очева. Сва тројица, разуме се, нису били њени очеви, али она је, желећи да себи прошлост учини лепшом, одабрала тројицу људи чија јој занимања пружају жељени престиж. На првом Фестивалу ЈРТ, Блед '65 ова драма донела је другу награду редитељу и прву награду главној глумици. Драма је успешно приказана исте године на ТВ фестивалу у Александрији и на најстаријем РТВ фестивалу "Приx Италиа". Сачувана је једна таква фестивалска копија, са титловима.

- Улоге: Ружица Сокић, Олга Спиридоновић, Сима Јанићијевић, Предраг Лаковић, Бранислав Јеринић, Томанија Ђуричко.
- Писац Бранислав Црнчевић, слика Живомир Ђекић, тон Властимир Пантелић, музички сарадник Гордана Ђурђевић, костими Мара Финци, сценограф Живорад Кукић, камере Никола Ђоновић, Драган Стојановић, Светозар Стошић; секр. режије Јелена Генчић, режија Славољуб Стефановић-Раваси.
- Премијерно емитовано 22.02.1965, Редакција драмског програма; репризирано у "Трезору" 25.06.2004, 03.02.2006, 28.08.2008 и 28.02.2012

Четвртак, 04.02.2016. на РТС Сателит

Избор из ранијих "Трезора": поводом 160 година од рођења композитора Стевана Мокрањца

Стеван Стојановић Мокрањац, композитор, музиколог и диригент, професор, директор Српске музичке школе у Београду, академик (Неготин, 9. јануар 1856 - Скопље, 28. септембра 1914)

160 година са Мокрањцем - Мокрањац је класик српске музике, заслужан за увођења српског националног духа у уметничку музику. О приватном животу Стевана Мокрањца, најверније сведочанство представљају интимне белешке композиторове супруге Марије (братанице сликара Уроша Предића), које се чувају у Музеју града Београда. Стеван је умро у избеглиштву у Скопљу 1914, супруга 1949, а син Момчило (1899-1967), доктор хемије доживео је да види прве "Мокрањчеве дане" 1966. у Неготину. Данашњи аудио/видео запис користи архиву Телевизије Србије, односно емисије које је у славу Мокрањца "Трезор" већ емитовао 2003, 2006. и 2007. године. На почетку је десетоминутн интерпретација Мокрањчеве коресподенције и бележака његове супруге Марије (улоге: Бранко Плеша, Светлана Бојковић; уредник Гордана Ђурђевић, сниматељ Душко Стефановић, редитељ Славољуб Стефановић Раваси, 1981). Следи изјава Гордане Ђурђевић о телевизијској реализацији Мокрањчевих Руковети: Мокрањац је утемељитељ српског националног музичког стила, чији се значај са правом пореди са радом Вука Караџића у српској књижевности. Проучавајући фолклор са позиција музичара школованог у Минхену, Риму и Лајпцигу, указао је савременицима и наследницима на пут спајања изражајног и садржајног богатства традиционалног народног стваралаштва са европским уметничким искуством. Почетком седамдесетих година прошлог века мешовити хор Музичке продукције РТБ-а, под руководством диригената Боривоја Симића, Младена Јагушта и Михаила Вукдраговића снимио је Мокрањчева хорска дела и на основу тог музичког предлошка, редитељ Славољуб Стефановић-Раваси 1977. године прави циклус посвећен Мокрањцу. Уз кадрове природе снимљене у централној Србији, Врању, Косову, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватском приморју и представљање народних ношња из тих крајева, упознајемо величину и снагу Мокрањчевог дела. Данас у "Трезору" В и ВИ Руковет (уредник Гордана Ђурђевић, сниматељ Душко Стефановић, редитељ Славољуб Стефановић Раваси, 1977). На крају ту је и један ц/б одломак из култне серије Телевизије Београд Култура данас и запис са Мокрањчевих дана (Учествују: Ђоко Стојичић, Михаило Вукдраговић, Радомир Петровић; водитељ Димитрије Тасић, уредник Љубомир Милин, редитељ Божидар Вучуровић, емитовано 12. октобра 1972)

- Реализација: графичка обрада Милена Марковић, монтажер Јован Бановић, уредник Бојана Андрић
- Премијерно емитовано 11.01.2016. у Трезору, Редакција за историографију