Метрополис

Данас се борба за књижевност одвија на три паралелена фронта. У класичним институцијама, на ванинституционалној маргини и у оквиру напора појединаца који и сами фигуришу као институције "пер се".

У прилогу који је припремила Јасмина Врбавац, као представници ова три могућа погледа на институционализовану књижевност, говоре Ласло Блашковић, писац и управник Народне библиотеке Србије, Бранко Кукић, песник и уредник часописа Градац и Градац издавачке делатности и Данило Лучић, песник, уредник интернет портала за књижевност и културу, Глиф, један од оснивача АРГХ-а, ваниституционалног окупљања песникиња и песника, аутор кратких видео форми посвећених поезији, итд.

Тешка економска ситуација одражава се на различите начине на рад позоришта у Србији - број нових продукција је драстично смањен, репертоарска политика се мења, сцене затварају. Ипак, питање које се намеће јесте да ли је новац заиста једина препрека у функционисању театарских институција?

У прилогу Тамаре Барачков о проблемима и изазовима са којима се позоришта у Србији суочавају, говоре редитељка Ања Суша, селекторка фестивала Стеријино позорје Марина Мађарев и Сања Крсмановић-Тасић из Хлеб театра.

Београд је светска метропола са изузетним музичким сезонама, фестивалима и догађајима. Поверење публике освојио је Студио 6 и то четвртом сезоном концерата различитих жанрова доступном у целој Србији. У прилогу Драгане Пантић говоре Ивана Неимаревић и Ксенија Стевановић из уредничког тима Студија 6, Невена Поповић, уредник и Ана Ћурчин, кантаутор.

У сегменту емисије посвећене визуелном уметностима и архитектури ликовна критичарка Данијела Пурешевић констатује да је дисфункција вишегодишња дијагноза овдашње свеукупне културне сцене. О моделу одрживости београдске приватне Галерије Хаос, која је обележила 20 година постојања, говори њен оснивач и уметнички директор, Борка Божовић. На који начин уметник може да преузме функцију институције, говори сликар Александар Рафајловић. Херитолог, проф. др Драган Булатовић, бави се моделом опстанка и успешног деловања Спомен-збирке Павле Бељански у Новом Саду.

У сегменту посвећеном архитекури, фокус је на прошлости и будућности Београда. Председник Академије архитектуре Србије, архитекта Бојан Ковачевић, као један од најекспониранијих противника пројекта Београда на води, образлаже свој став. Изложбом "Мапирање идентитета - архитектура Београда 1919-2015", приређеном у Музеју примењене уметности, учињен је значајан напор да се разуме скорија историја престонице. Аутор ове изложбе, историчар уметности, мр Љиљана Милетић Аврамовић, објашњава поједине аспекте који су одредили идентитет Београда. О томе какав је Београд могао бити, да је реализован неки од награђених пројеката првог међународног конкурса за убранистичко решење Београда 1922. године, говори архитекта, др Злата Вуксановић Мацура.

У прилогу посвећеном седмој уметности и проблемима са којима се филм сусреће у оквиру институција и ван њих, за Метрополис говоре Бобан Јевтић, директор Филмског центра Србије, Рајко Петровић, селектор Фестивала "Слободна зона" и Мина Ђукић, редитељ.

Метрополис завршавамо прилогом Бојана Босиљчића необичног наслова "Анимација из Сикстинске капеле" посвећеном заборављеним новогодишњим честиткама и разгледницама.

Уредник емисије: Светлана Илић
Редитељ: Иван Поповић