Старо српско писано наслеђе: Српски рукописи из Прага

Велики је број српских рукописа који су похрањени у депоима европских музеја, архива и библиотека. Да ли ће икада ова сведочанства бити враћена у матицу, не знамо, али сви напори које улажу наши истраживачи и уопште заљубљеници у словенску културу доприносе обликовању важног дела српске баштине.

Истраживања српских рукописа у иностранству није новина. У нашој медиавистици то је један од основних задатака Археографског одељења Народне бибилотеке Србије. Међутим, истраживање у земљи и неке објективне могућности које нису дозвољавале пуно путовања нису нам оставиле већи број каталошких описа српских рукописа у иностранству.

Пројекат "Истраживање српских рукописа у иностраним библиотекама, збиркама и манастирима" започет је 2008. године у Библиотеци Српске патријаршије.

Комисија научника, у којој су били професори са Београдског универзитета Зоран Ракић, Ирена Шпадијер и Зоран Ранковић, археограф Народне бибилиотеке Србије Владан Тријић и управник Библиотеке Српске патријаршије Зоран Недељковић, вршила је током марта 2010. истраживања у Националној библиотеци у Клементинуму и Народном музеју у Прагу.

О значају Шафарикове збирке и новим открићима комисије научника сазнаћете више у емисији Српски рукописи из Прага у оквиру серије Старо српско писано наслеђе, Редакције за науку.

Уредник и сценариста Ивана Ковачевић, редитељ Драган Марковић.