Трезор: Телевизија и филм

Архив Србије - из серије Образовно огледало. Идеја о оснивању државног архива јавила се још у првој половини 19. века, када начелник Попечитељства просвештенија Јован Стерија Поповић пише о томе министарству, председник Министарског савета Никола Пашић се заузео за доношење закона. Ипак, закон је изгласан тек 1898, а Архив је почео са радом 14. маја 1900. године. Званичан назив био је Државна Архива Краљевине Србије. Први управник био је професор књижевности Прве београдске гимназије др Михаило Гавриловић, архивари сарадници Миленко Ранчић, Јован Ивковић и Радоје Домановић. Од многобројних докумената издвајају се неколико најстаријих: Дечанска повеља писана на пергаменту (даровница краља Стефана Уроша Трећег манастиру Дечани) из 1330, документ из времена Првог српског устанка, Уставни акт из 1808, велика диплома Хајдук Вељка Петровића из 1811. којом је именован за кнеза Неготинске Крајине, Сретењски устав из 1835...Током времена Архив је више пута мењао име а назив Архив Србије добио је 1969. године и до данас је остао непромењен. Зграду Ахрива Србије у Карнегијевој улици пројектовао је архитекта Никола Краснов.

Учесници: Милорад М. Радевић директор Архива Србије; Боро Мајданац начелник ИИ Одељења архива и архивски саветник; Вјера Митровић виши архивиста и мр. Владимир Милосављевић начелник ИИИ Одељења и архивски саветник 

Уредник емисије Весна Павличек; сниматељи Ђура Ивановић, Драгољуб Ђорђевић; асистент сниматеља Андреј Оштрбенк, мајстор звука Љуба Јовановић; обрада звука Дејан Митровић; музички сарадник Даринка Ристовић; ел. графичка обрада Миливоје Радојичић, монтажери Александар Андријевски, Александар Хенц, Драгиша Ђокић; редитељ Горан Монић
Премијерно емитовано 27.09.2000, Редакција општеобразовног програма, уредник Слободанка Пискулиди Чолановић

Рибница, Путевима Југославије - Репортажа о селу Рибници које је захваљујући житељима, њиховој слози и самодоприносу добило асфалтни пут. Разговор са староседеоцима и радницима који властитим рукама подижу нове куће.

- Учесници: милиционер Милутин Пољанац, професор у основној школи у Рибници Вуксан Голубовић, бравар у "Магнохрому" Богислав Ђорђевић, судија Општинског суда Драгослав Вукадиновић, зубни техничар Драгољуб Милетић, висококвалификовани варилац Југослава Вукосављевић и њен супруг Станислав Вукосављевић, радник у Фабрици вагона Краљево
Уредник емисије и сценариста Миладин Тешић, текст читао Бранко Илић, филмски сниматељ Часлав Пантелинац, монтажер Нева Хабић, музички сарадник Влада Радуловић, редитељ Чедомир Мацура
Произведено 1966, Редакција документарно-фељтонистичког програма, уредник Душан Ђурић