Трезор

О Београдској опери и о балету "Охридска легенда" у периоду после Другог светског рата

Златно доба Београдске опере - из серије Београд у музичким збивањима XX века. О раду Опере после Другог светског рата и Оскару Данону првом уметничком директору Опере Народног позоришта који је обновио ансамбл и поставио нови репертоар. Са својим сарадницима редитељима Младеном Сабљићем и Ани Радошевић, сценографом Миодрагом Денићем, диригентима и певачима напустио је шаблонизовано постављање опера и са таквом концепцијом остварио представе с којима је Београдској опери отворио врата многих светских позорница као што су сцене у Висбадену, Каиру, Венецији, Лозани, Варшави...
Чућемо арије извођача Меланије Бугариновић у улози Марфе у опери Хованшчина Модеста Мусоргског, Мирослава Чангаловић у улози Бориса Годунова Модеста Мусоргског, Бисерке Цвејић у улози Еболи у опери Дон Карлос Ђузепеа Вердија.

- Учесници: Аника Радошевић, Бисерка Цвејић, Меланија Бугариновић, Мирослав Чангаловић, Александра Паладин
- Уредник серије Бранислав Јарић; сценариста и водитељ Александра Паладин; директор фотографије Бојан Ракић; сниматељи звука Славиша Петровић, Горан Ђорковић; ЕНГ екипа Андреј Оштрбенк, Радивоје Старчевић, Владимир Комазец, Драган Горанић; монтажер Нина Крстић; графичка обрада Немања Тасић; редитељ Небојша Радосављевић
- Премијерно емитовано 19.09.1997, Редакција школског програма, уредник др Мирослав Савићевић

Охридска легенда 1947-1997 - Балетска представа у четири чина Охридска легенда, композитора Стевана Христића, премијерно је изведена за Дан републике 28. новембра 1947. у Народном позоришту у Београду. Либрето је направљен од елемената народних песама и прича, заснован на грађи бајке и легенде, која говори о времену робовања под Турцима. На сцени Народног позоришта одиграна је 300 пута. Идеја и музика за представу настала је давне 1924. године када је Александар Фортунато, тадашњи шеф балета, играч и кореограф у београдском балету, почео прва истраживања јужно-србијанског фолклора, а Стеван Христић написао Први чин. Извођење само првог чина било је 5. априла 1933. у кореографији Нине Кирсанове. Сценографију и костиме креирао је Владимир Жедрински. Главне улоге Биљане и Марка, заљубљеног пара који пролази бројне тешкоће и на крају слави слободу читавог народа на својој свадби, играли су Нина Кирсанова и Анатолиј Журковски. После Другог светског рата Оскар Данон и Стеван Христић стављају на репертоар Охридску легенду. Кореографију је креирала Маргарита Фроман, сценографију Владимир Жедрински, а костиме Милица Бабић Јовановић. Главна женска улога поверена је Паулини Селишек, а мушка Димитрију Парлићу.

- Учесници: Јелена Шантић, Ана Котевска, Душан Трнинић, Тамара Полонска, Косара Бабић, Мира Сањина
- Уредник емисије Марија Бабић, сценариста Јелена Шантић, текст читао Жарко Обрачевић; ЕНГ екипа Срђан Басарић, Бранислав Стојановић, Мирослав Давидовић; графичка обрада Биљана Бајчетић, Иван Животић; обрада звука Бранко Ђорђевић; дигитални ефекти Слободан Тодоровић, Мирјана Загорац, Даниела Мијалчић; монтажери Зоран Поповић, Мирко Крстески; сниматељ Иван Дапчевић; редитељ Мишко Милојевић
- Произведено 1997, Редакција музичког програма, уредник Снежана Николајевић

Четвртак, 03.12.2015. на РТС Сателит

Избор из ранијих "Трезора": Две емисије поводом овогодишњег 60. Сајма књига у Београду

Бока Которска - из серије Двоглед. Емисија о Боки Которској и њеним знаменитостима. ТВ екипа је посетила Котор за време карневала, знамените палате познатих капетана, забележила легенду о Три сореле; Зуко Џумхур је ходао стазама којима је корачао Иво Андрић, боравио у његовој кући и малој кафаници у којој је волео да поседи, а сликарка Милена Шотра говори о дружењу са Андрићем и због чега је волео Херцег-Нови.

- Учесници: Драган Бабић, Зуко Џумхур, Милена Шотра, Видо Радоничић
- Аутор Драган Бабић, истраживач Никола Лоренцин, сниматељ звука Ратко Кушић, сниматељ Милан Милијановић, асистент сниматеља Петар Шпољарић, секретарица режије Милка Зорић, монтажер Катарина Стефановић
- Премијерно емитовано 02.04.1975, Редакција дечијег програма, уредник Олга Влатковић; репризирано 07.10.2005. у "Трезору"

Портрет по сећању: Андрић у Почитељу - септембра 1973. Андрић је пошао на своје последње путовање по Херцеговини. Са неколико пријатеља посетио је Мостар, Почитељ, Столац, Стон. О том Андрићевом путовању по Херцеговини сачувани су филмски снимци, до данас некоришћени. Ова емисија је покушај да се преко сведока, овог пута, састави филмски материјал и доврши започета прича о овом Андрићевом путу по Херцеговини. Ликовни уметник Зуко Џумхур био је нека врста водича на том путовању, а и водитеља кроз ову емисију. Зуко говори о овом једнодневном излету и сусретима са људима, а причају и они са којима се Андрић сретао на том путу. У емисији су коришћени филмски материјали Јана Берана као и инсерти из серије Ходољубље Телевизије Сарајево.

- Учесници: Зуко Џумхур, Сула Челевић, Хасан Сућеска, Едо Нуманкадић
- Уредник и сценариста Мирослав Караулац, сниматељ Александар Радосављевић, сниматељ звука Момчило Радојчић, монтажер Радивој Милојковић, редитељ Ана Каракушевић
- Произведено 1987, Редакција програма из културе, уредник Филип Давид; репризирано 07.10.2005; 15.03.2010. у "Трезору"

број коментара 0 Пошаљи коментар