Животна средина и здравље: Вежбање у природи

Животни стил људи 21. века одликује мало кретања и пуно седења, иако се физичка активност сматра битним елементом људског постојања и здравља.

Светска здравствена организација прогласила је физичку неактивност једним од кључних фактора за настанак хроничних незаразних болести, првенствено кардиоваскуларних болести и дијабетеса, као и деформитета коштано-мишићног система.

За Србију је карактеристично да се фитнесом и рекреацијом углавном баве они који имају између 20 и 35 година. Нешто више су физички активни и људи у четрдесетим годинама живота. Млађи и старији ређе се виђају у нашим фитнес центрима, док у западним земљама вежбају и људи у позним годинама, који имају своје тренере, програме, чак и њима прилагођене справе за вежбање.

Одговарајуће и дозирано вежбање повољно утиче на здравље, а може да допринесе и томе да људи који пате од хроничних болести користи мање лекова. Како на наш организам утичу пилатес, јога, аеробик или зумба, најпопуларнијие врсте вежбања сазнаћете у емисији "Вежбање у природи" у оквиру серијала" Животна средина и здравље".

Аутор и уредник: Александра Божовић.

број коментара 0 Пошаљи коментар