Трезор

Каменово некад и сад - Село Каменово, налази се у Млавском крају, северозападно од Петровца. Има 319 домаћинстава и око 1200 становника. Судећи по археолошким налазима територија данашњег села насељавана је још у Бронзано доба. Каменовци се од вајкада баве земљорадњом, виноградарством и воћарством, а од када се зна за село, помињу се пчеле и пчеларство. Од 1938. године, мештани се баве пчелама масовније, а од 1957. први у Србији почињу да ваде матични млеч. Село има преко 60 пчелара, више од 2000 кошница, тако да је пчела симбол села. Дом културе подигнут је, међу првима у Србији, 1947. године. Уметност је веома присутна у селу: позоришна трупа постојала је још 1917. године; ликовна уметност... песништво... редовно излази часопис ''Орфеј са Млаве''. Прве лопте донете су у село 1932. године, а поред незаобилазног фудбала, спорт који је прославио село је - одбојка. Одбојкашки клуб ''Јединство'', међу најстаријима је у Србији. Извиђачки одред самостално ради од 1960. године. Већ 14 година, ловачко удружење ''Треска'', организује лов на бакарну лисицу, која живи само у овом делу Хомоља. Ова манифестација има међународни карактер. Црква ''Цар Константин и Јелена'', подигнута је на темељима старе, срушене 1836. године.
Становници села Каменова памте 1972. годину по најбољем, јер те године због доласка тешких репортажних кола на снимање, сељани су делом кулуком делом новцем општине подигли асфалтни пут од магистралног пута до села и, тада им је свима кренуло на боље. Тада је село било у успону, а учесници наше данашње емисије се сећају најситнијих детаља који су везани за припрему и реализацију емисије Знање имање. Директна телефонска веза са Паризом и присуство сеоске заштитнице Косаре Балабановић учинили су да Каменовци себе сматрају веома важним делом телевизијског памћења.

- Учесници: Драган Ђорђевић, Владимир Лукић, Аца Животић-Гера, Драган Милосављевић...
- Реализација триптиха: уреднице Весна Игњатовић, Вера Милеуснић, Весна Дошен; организатор Гордан Грбић, асистент Љубиша Новаковић, сниматељ Томислав Магочи, сниматељ звука Драган Ушендић; дописници РТС-а из Пожаревца Милун Милутиновић и Владан Стојановић; гост новинар Невена Матовић; уредник Бојана Андрић
- Премијерно емитовано 17.12.2003; репризирано 14.11.2012, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић

Добрица Ерић, одломак - из серије Песници свог заната. У амбијенту свог родног краја, песник у стиховима говори о свом завичају, себи, љубави, песмама... Добрица Ерић био је често учесник у емисијама Знање-имање.

- Сценариста и редитељ Владимир Андрић, камера Душан Стефановић, монтажа Милада Леви
- Премијерно емитовано 08.05.1971, Редакција дечјег програма, уредница Олга Влатковић; репризирано 24.06.2006; 14.11.2012. у "Трезору"

Среда, 25.11.2015. на РТС Сателит

Избор из ранијих "Трезора": Разговор са Радославом Зеленовићем у Архиву Југословенске кинотеке

Филмски рај - У посети смо Југословенској кинотеци, на договореном разговору са директором Радославом Зеленовићем. Није нам први пут да долазимо у Архив кинотеке који се налази на самом крају Филмског града, али овог пута разлог је акутан. Дигитализација је још увек недовољно познат процес, а трајно архивирање филмске траке као и дигиталних носача звука и слике, још увек несигурна пракса, па одлазимо да сазнамо како се то решава и ради у најстаријој филмској институцији у нас. Ни филмски живот Ралета Зеленовићева није довољно познат и сваки пут се нешто ново може открити о њему. Зеленовић је завршио основну школу у Косову Пољу, гимназију у Пећи и Приштини, дипломирао је на групи српскохрватски језик, општа лингвистика и југословенска књижевност на Филолошком факултету у Београду. Од 1968. бави се аматерским филмом у Филмском клубу Дома омладине Београда. Од 1971. до 1979. је уредник Филмског програма Дома омладине (селектор програма "Форум младих" и "Видици") а од 1979. до 1992. уредник Филмског програма Телевизије Београд. Аутор је циклуса Један аутор - један филм, Карика која недостаје, Фестове премијере, 50 филмова награђених Оскаром, Филмски маратон... Један од оснивача и уредника Трећег канала Телевизије Београд. За директора Југословенске кинотеке изабран је 1. јуна 1992. и са тог места пензионисан 2013. године. Тренутно је в.д. директора Југословенске кинотеке. Поводом стогодишњице филма 1995. године установио је награду "Златни печат". Уредник је и реализатор многих филмских програма и манифестација из области филма, попут ФЕСТ-а, Фестивала краткометражног филма, Филмског фестивала у Сопоту, Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи. Оснивач је и директор Фестивала европског филма на Палићу. Члан је Српске комисије УНЕСЦО, а од 2012. и члан Европске академије за филм. За нарочите заслуге у области филмске уметности, 2013. одликован је Сретењским ордењем трећег степена, а 2014. француским орденом Витеза реда уметности и књижевности као признање великој посвећености и деловању у корист културних и уметничких односа између Француске и Србије.

- Учесници: в.д. директора Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић, оператер Система за дигиталну рестаурацију слике Стеван Станић, саговорник Бојана Андрић
- Уредник истраживач Весна Дошен, сниматељ Тихомир Митровић, асистент Срђан Басарић, сниматељ звука Никола Мишић, расветљивач Дарко Беловуковић, сарадник-сниматељ Милена Марковић, организатор Гордана Грдановић, графичка обрада Снежана Врањковић, монтажер Јован Бановић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 26.03.2015, премијерно емитовано 11.05.2015; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић; репризирано 26.10.2015 у "Трезору"