Трезор

Очи у очи: Гледаоци и Телевизија, трећа емисија серије Гледаоци и телевизија  - Сваког октобра, шездесетих и седамдесетих година прошлог века, Телевизија Београд би годишњи план за следећу годину штампала као подлистак у "Политици", затим је заказивала састанке по општинама и радним колективима, месним заједницама и школама, и слушала присутне шта им се у прошлој години допало или није - и какве имају примедбе на предлог новог годишњег плана. Обично би локални партијски руководиоци први држали говоре анализирајући те планове, а гледаоци, који најчешће нису ни читали "Политику" ни Годишњи план РТБ-а, само су на основу оног што су гледали протекле године, грдили или хвалили Телевизију. И наравно постављали питања. Тако би у директном дијалогу гледаоцима одмах одговорали представници телевизије: директори, уредници, редитељи, често и популарни глумци. За реализацију ове емисије коришћени су делови из серија ТВ пошта, Гледаоци и ТВ, Екран у сваки дом. Наслови тематских целина данашње емисије су: "Брига Телевизије о гледаоцима", "Брига гледалаца о Телевизији", "Претплата, дам - не дам".

- Уредници истраживачи Весна Игњатовић, Маријана Чутурило; графичка обрада Милена Марковић,  монтажер Љубомир Плављанић, аутор Бојана Андрић
- Премијерно емитовање; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Гледаоци и ТВ: Крагујевац - Редовна месечна емисија која је имала стално место у програму, недеља у 13 часова и омогућавала директну комуникацију између гледалаца и телевизије. Гледаоци су давали своје коментаре и предлоге за бољи програм, а представници телевизије имали су прилику да чују позитивне и негативне критике за свој рад. О бризи телевизије за своје гледаоце сведочи и ова емисија, снимљена у крагујевачкој Гимназији, у којој се могу чути похвале за емисије попут Каравана и Рефлектора,  али има и замерки због лошег одабира филмова, непостојања емисија са озбиљном музиком, поскупљења телевизијске претплате...

- Учесници: Директор Другог програма ТВБ Љубомир Зечевић, секретар Културно-просветне заједнице Србије Милош Јевтић, уредник Информативног програма Небојша Поповић, водитељ Василије Тапушковић
- Аутори: уредник Бошко Комненовић, редитељ Драгослав Лутовац
- Премијерно емитовано 15.10.1973, Редакција документарног програма

Адресар ТВБ: Абердарева 1 - Занимљиве историјске податке о згради у Абердаревој 1 износе историчарка уметности Гордана Гордић и редитељ Дарко Татић, син архитекте Рајка Татића који је пројектовао ову зграду на Ташмајдану. Градња Ђачке трпезе, објекта намењеног напуштеној деци, започет је 1924. године, али је завршак спречио Други светски рат. Током окупације, Немци су здање адаптирали и користили као коњушницу, а после рата се ту уселила "Авала филм". Пошто се маја 1962. у договору са Републичким извршним већем одустало од изградње Дома телевизије на Новом Београду на простору иза зграда СИВ-а и ЦК-а према Земуну, пружена је могућност да се уз одговарајућу финансијску накнаду добије зграда "Авала-филма" на Ташмајдану, за проширење студијских капацитета Телевизије Београд. Адаптација просторија за потребе Телевизије трајала је више од шест година, при чему ниједан зид, од подрума до крова, није био поштеђен веће или мање "обраде". У приземљу је направљен студио површине око 210 квадратних метара и простори за видео и тонску режију, за контролу камере и за команду расвете, а на спрату студио за информативне емисије, површине 110 квадратних метара, и мали најавни студио. После годину дана опирања, Урбанистички завод је одобрио да се испред зграде подигне решеткасти гвоздени стуб-носач антена за везе, висине око 40 метара. Абердарева је живела мирним животом до 1990. када је уз њен бок, иза и око ње почела да се диже нова зграда, за проширене потребе Телевизије Београд. Фебруара 1996. Прва се у нову плаву зграду уселила Информативна редакција, затим остали... Но, Терминал, Мастер, Режије програма, Међународна режија и Студио И - срце Телевизије и све блиско срцу остало је где је и настало. Настало 1966, нестало 1999.

- Снимано 18.08.2004, сниматељ Ђура Ивановић, асист. сниматеља Александар Агбаба, сниматељ звука Милан Ђорђевић, микроман Бошко Семиз, расветљивач Драган Ивановић, организатор Срђан Радоичић, уредник истраживач Весна Игњатовић, графичка обрада Драган Владисављевић, монтажер Владица Игов, аутор Бојана Андрић
- Премијерно емитовано 22.04.2005; репризирано 20.04.2007; 27.02.2012, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић

Среда, 11.11.2015. на РТС Сателит

Избор из ранијих "Трезора":  Емисија о одбрани Београда 1914, снимљена 1986, затим разговор са војним историчарем Предрагом Павловићем снимљен октобра 2015

Одбрана Београда 1914 - Положај Београда као престонице Србије га је чинио стратешким циљем и као таквим веома рањивим, након његовог освајања би био отворен пут за освајање централне Србије. Никола Пашић је 25. јула 1914. предао одговор аустроугарском посланику на ултиматум из Беча, којим је српска влада одбила одређене тачке тог ултиматума. Након тога, српска влада се сели у Ниш, а Врховна команда у Крагујевац. Први напади аустроугарске на Београд су отпочели 28. јула када је и објављен рат. Ти напади требало је да демонстрирају силу и да задрже што веће снаге у Београду да би тиме главнина аустроугарских снага која би ушла преко Дрине наишла на што мањи отпор. Град је бомбардован од стране аустроугарске артиљерије са леве обале Саве, са Бежанијске косе и са монитора на Сави. Стари железнички мост је срушен 29. јула 1914. За време Церске операције, која је трајала од 12. до 24. августа, Београд је био уништаван од стране артиљеријских јединица друге аустроугарске армије која се налазила у Земуну. Аустроугарске трупе су 8. септембра започеле нову офанзиву преко Дрине и Врховна команда је била принуђена да Прву армију пребаци из Срема на Дрину, а јединице које су учествовале у одбрани Београда на положаје уз Саву. Повлачење које је претходило Колубарској бици, користио је непријатељ да непрекидно бомбардује Београд. Због одлуке о скраћењу фронта, донета је одлука да се Београд напусти. Повлачење јединица које су учествовале у одбрани Београда почело је ујутру 30. новембра. Том приликом су уништени сви прелази, мостови и вијадукти на путевима и железничким пругама. Аустроугарске трупе су без отпора ушле у Београд 2. децембра. Прва окупација Београда је трајала кратко, и то између 2. и 15. децембра 1914. године. Београд је ослобођен у завршној фази Колубарске битке која је названа Београдска операција. Непријатељ је поражен већ након неколико дана од стране јединица које су чиниле одбрану Београда, уз помоћ делова Друге армије. Тиме је отворен пут за улазак Друге и Треће армије у Београд. Београд је први пут ослобођен у Првом светском рату 15. децембра 1914. године.

- Сценаристи Бранко Миловановић, Миодраг Јакшић; писац текста Бранко Миловановић, спикери Драга Јонаш, Михаило Мијушковић; музички сарадник Марија Барбу, синхронизација Миодраг Ж. Вучковић, Милија Крстић; продуцент Александар Јанковић, организатор Зоран Банкер, сниматељ Ђуро Ивановић, асистент Ненад Живановћ, трик мајстор Ђурђе Ђачић, Горан Бурић; секретарица режије Љубица Петровић, монтажер Аристеа Вулетин, Милорад Ајдић; редитељ Миодраг Јакшић, уредник серије Бранко Миловановић
- Произведено 1986, Редакција образовног програма, уредник Ђоко Стојичић; репризирано 13.10.2015. у "Трезору"

Реч историчара - Војни историчар Предраг Павловић даје за "Трезор" још неке детаље и важне напомене поводом борби за Београд у Великом рату.

- Учесник: Предраг Павловић, војни историчар
- Уредник истраживач Весна Игњатовић, сниматељ Горан Прокић, сниматељ звука Љуба Јовановић, микроман Гордан Јовић, расветљивач Раде Веселиновић, сарадник-сниматељ Милена Марковић, организатор Гордана Грдановић, графичка обрада Драган Владисављевић, монтажер Нада Додиг Зилџић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 01.10.2015. у Удружењу ратних добровољаца 1912-1918, премијерно емитовано 13.10.2015; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић