Метрополис

Све то несумњиво је, кажу стручњаци, плодно тле за бујање љубоморе. Љубомора је тема емисије "Метрополис". Повод за разговор је књига "Љубомора" универзитетског професора Питера Тухија, коју је објавио "Клио". О значењу љубоморе, као општељудског осећања, али и о њеним последицама на модерну културу и стваралаштво говори др Зоран Миливојевић психотерапеут.

"Бела дијете моје" назив је књиге коју чини избор писама Беле и Мирослава Крлеже, коју је приредио Влахо Богишић. Дестинације и адресе, како оне са периферије, тако и оне из луксузних хотелских апартмана смењују се и протежу, безмало у периоду од осамдесет година, откривајући нам један приватни свет, Мирослава Крлеже и његове Беле, али и шири друштвени план, препун турбуленција. То време читамо из опште познатих јавних тренутака. Наравно Влахо Богишић, дугогодишњи истраживач Крлежине биографије, издвајајући само део из богате епистоларне заоставштине, њима маркира емотивна стања брачног пара, показује прећуткивања важних и указује на погрешне, односно нама до сада познате, биографске моменате. Писма Беле и Мирослава Крлеже откривају гомилу непознатих детаља и руше многе митове. И о њима и о друштву у коме су живели, о чему у разговору са Војком Пајкић Ђорђевић говори Влахо Богишић, приређивач књиге и писац белешки.

Хенри Луис Менкен амерички новинар, лингвиста, драмски и књижевни критичар, писао је есеје двадесетих и тридесетих година прошлог века у којима својом критиком америчког друштва расветљава неке већ устаљене механизме, који и данас, након више деценија нису довођени у питање. "Бити Американац" је најутицајнији и кључни есеј у коме Менкен показује своје искуство америчке сцене. О Менкену, његовој критици друштва, али и писмености професора и високих државних службеника, о подршци Теодору Драјзеру, Јуџину О Нилу, Хемнгвеју, као и шта би данас значио "менкенизам" говори Душан Ђурић преводилац и приређивач књиге "Бити Американац".

Једно од најзначајнијих, најстарије уметничко удружење овог простора, Друшто српских уметника ЛАДА, које од свог почетка до данас броји око сто педесет сталних и почасних чланова за свој 110. јубилеј добија пригодан Каталог, који је и нека врста пресека српске уметности тог периода. О Каталогу говоре Александар Ђурић, сликар, председник ЛАДЕ и Љубица Буба Миљковић, музејски саветник и почасни члан ЛАДЕ.

Поставком "Раз/градња" у београдској Галерији Озон, архитекта Милош Секулић се у граду у коме је рођен први пут представља као сликар, остварујући необичну мешавину професионалних искустава, промишљања града, личне и породичне историје, зачињену и наткриљену рокенролом. Као архитекта и дизајнер, широм света, он је остварио низ значајних пројеката и подухвата. Више од три деценије живи у Њујорку, а своја богата искуства пројектовања и градње, путовања и посматрања градова, поставља као темељ стварања у домену слике. Серија платана "Раз/градња" посвета је и промишљање два града која су обележила његов живот - то су Њујорк и Београд, где  он пажњу усмерава на разарајуће силе, као што је бомбардовање, али и на нагризања града која су последица небриге, бахатости или корупције. Деликатан у поступцима, Секулић призоре града постепено замагљује и разграђује, доводећи их до руба апстрактног. У прилогу Данијеле Пурешевић, Милош Секулић објасниће свој однос према граду.

Уредник: Војка Пајкић Ђорђевић
Редитељ: Маја Мандић