Чај од облака с Момом Димићем, други део - Други део разговора са  књижевником, преводиоцем  и путописцем  Момом  Димићем који је вођен 2007. године посвећен је његовој књизи  Живео живот Тола Манојловић на основу које је настала и истоимена  монодрама коју на сцени Атељеа 212 више од четрдесет године играо Петар Краљ. Представа у режији Петра М.Теслића премијерно је изведена 28. јануара 1967. године у Атељеу 212, у јануару 2007. обележен је њен јубилеј. За четири деценије, ова монодрама  је играна на домаћим и страним сценама преко хиљаду пута. Представу о животу Толе Манојловића каменоресца, ковача, земљорадника опхрваног многим болестима и тегобама  видело је више од двеста хиљада гледалаца. У разговору са аутором серијала Лидијом Божић, уз "чај од облака", Мома Димић говори о данима проведеним са Толом, о томе шта га је инспирисало да о њему пише, шта је од њега научио, о томе какав је био Тола и шта је волео да ради... Гледаоци ће бити у прилици да виде и скулптуре птица које је Тола направио, као и прилог са премијере 1967. године.

- Учесници: песник Мома Димић, саговорник и аутор Лидија Божић
- Снимано 26.01.2007, премијерно емитовано 14.02.2007, Редакција за историографију

Живео живот Тола Манојловић - ТВ адаптација представе Атељеа 212. Тола прича о свом животу: како је преживео 1915. годину, рат, како су га ослободили војске, о својим љубавима, како је преживео болницу и операцију, како је отишао да ради у фабрику, шта није видео у свом животу, а волео би да види... Сељак Тола Манојловић постао је познат после објављивања књиге младог књижевника Моме Димића. Делови из те књиге интерпретирани су и на радију и на телевизији, са великим успехом и у Експерименталном судентском позоришном центру у Лондону. Толу Манојловића познавали су готово сви љубитељи позоришта у Југославији.

- Улога: Петар Краљ
- Писац Мома Димић; композитор Зоран Христић; сценограф  Никола Теодоровић; сниматељ звук Божидар Кнежевић; камермани Светозар Стошић, Александар Рибић, Дмитар Четник, Љубомир Николић; миксер Павле Марковић; монтажер Милан Вукадин; драматизација, позоришна и ТВ режија Петар М. Теслић
- Произведено 1973, Редакција хумористичког програма, уредник Миодраг Маринковић; репризирано 12.01.2005; 14.02.2007; 25.07.2007. у "Трезору"

Среда, 04.11.2015. на РТС Сателит

Избор из ранијих "Трезора": Октобарски дани Београда: телевизијска емисија снимљена поводом 17. БЕМУС-а

Београд је ослобођен од немачке окупације у Другом светском рату 20. октобра 1944. у операцији коју је водила И армијска група од девет дивизија народноослободилачке војске Југославије под командом генерала Пека Дапчевића подржана од совјетског ВИ мотомеханизованог корпуса под командом генерала Владимира Жданова. 20. октобар слављен је као Дан Београда до 1997. године. У славу октобарских догађаја и Дана Београда, многе значајне културне манифестације настајале баш у овом месецу. Први Сајам књига био је октобра 1957, први Октобарски салон 1960, Први Битеф (Београдски интернационални театарски фестивал) октобра 1967, Први Бемус (Београдске музичке свечаности) и Прва "Радост Европе" октобра 1969. године. Одлуком Скупштине града од 15. новембра 2002. успостављају се, нови, Дани Београда од 16. до 19. априла. Наиме, 16. априла 878. године први пут се спомиње словенско име града - Београд, а 19. априла 1897. последњи турски командант предао је кључеве града кнезу Михаилу Обреновићу.
17. Бемус и Телевизија Београд обележили су 300 година од рођења Ј. С. Баха премијерним емитовање "Кантате о кафи". Истим програмом "Трезор" обележава 330 година од рођења Ј. С. Баха, а уочи овогодишњег 47. Бемуса.

Разговор са диригентом - уредник Илди Ивањи разговара са диригентом Ђуром Јакшићем о ритуалу пијења кафе, о томе како је настала Бахова "Кантата" и како је реализована ТВ емисија. Разговор је сниман за време 17. Бемуса.

- Учесници: диригент Ђура Јакшић, саговорник Илди Ивањи
- Снимано 10.10.1985, Произведено 1985, Редакција музичког програма, уредник Снежана Николајевић; репризирано 07.09.1998; 19.10.2015. у "Теветеци"

Кантата о кафи - Предисторија је записана на почетку емисије: "На обали Плајсе и Парте поред једног словенског рибарског села чије је име године 1015. и 1017. Липци, касније Липц, у XII веку Липцек, Липцик, затим 1456. Лајпциг (од словенске речи липа) израсло је утврђено насеље. Лајпциг је постепено постајао сајамски и универзитетски град са правом сопственог печата пијацарине и друмарине. И поред забране да се пије кафа, господин Готлиб Цимерман је у Лајпцигу године 1677. отворио кафану која је срушена тек 1943... У ту кафану је наилазио и Кристијан Фридрих Хенрићи порезник  на пића и инспектор вина, знан као сатиричар Пикандер. Код Цимермана је од 1732. до 1742. два пута недељно са својим студентима музицирао уважени кантор цркве Св. Томе Јохан Себастијан Бах. Извештај из иновремства о знаменитом догађају који се десио у кафани господина Цимермана у XVIII веку, Лајпциг, Катариска улица 14, а који је инспирисао аутора Ј. С. Бах и К. Ф. Хенрићи - Пикандера да напишу световну кантату ‘Мир! Ћути! Станте сви!', а коју у ововремству грешком посредника познајемо као ‘Кантата о кафи'". Необична ТВ екранизација, са луткама на текст Пикандера и музику Баха, реализована је у Музичкој редакцији ТВБ.

- Извођачи: Слободан Станковић, Ирина Савић, Грујица Пауновић, Камерни оркестар "Про музика" и диригент Ђура Јакшић, балетска група и кореограф Соња Лепетанов
- Сценариста Илди Ивањи; сценограф и костимограф Дагмар Стојановић, луткар Гордана Поповић, сниматељ звука Милан Стојановић, сниматељи  Душко Стефановић, Драгољуб Ђорђевић, Миомир Јанковић, Иван Јашаревић, Мариус Тоадер; монтажер Петар Путниковић, Драган Ценерић; редитељ Драгослав Лутовац
- Произведено 1985, Редакција музичког програма; реприза у Теветеци 07.09.1998. и 25.05.2007; 14.05.2008; 19.10.2015. у  "Трезору"