За себе каже да је "човек који је спреман да свакога тренутка све изгуби". Импонује му што му људи јасно показују да га доживљавају као непомирљивог борца, који никада не одустаје и који у свему види простор за човека који пролази кроз зид.

Човек је, рећи ће током интервјуа, биће игре а игра без довољно духовности постаје забава без обавезе да развија и обогаћује. И предмет и играча. Хедонизам, истина, култура као нормативни систем... неке су од тема о којима говори Сибиновић.

"Свој глас не доживљавам као глас истине. И када се ради о најдубљим и најпостојанијим рефлексијама, имам резерву која ме зауставља на граници доживљаја и ризика вере да је појединац може сазнати." Језик је његова непрестана инспирација у поезији и есејима. "Пред нама је, истиче Сибиновић, високо постављен циљ понављања Вука једино у новом порађању ослобађања у језику сагласно вредностима наше савремене ситуације."

О тишини, говори и пише као пореклу душе а душа је постојбина човекова. Тишина је стање помирености и склада у којем је могућ догађај самоспознаје и избор одложених звукова свих светова који су успавани у нама. Тишина је молитва. Тишина је истина.

Сибиновић је докторирао са темом адвокатуре за коју каже да је чаробна људска твар. Висока професионална вештина, додаје, у највећем броју случајева плаћа се губитком каракатера.
Др Ђорђе Сибиновић је објавио десетак књига поезије и есеја. Добитник је Вукове, награде Милан Ракић, Мирослав Антић и Мајевички венац у Републици Српској.

Радио је као адвокат. "Нисам желео да карактером платим професионално етаблирање. Хтео сам да будем као Ленон а не да дочекам "концерт на Ушћу" као Џегер. Повукао сам се на врхунцу."
Сада је јавни бележник. Песник одувек.

Аутор и уредник серијала Лидија Божић
Сниматељ Дарко Бурсаћ