Контекст 21

Шта би данашње генерације могле да науче од претходних? Како је Београд добио назив и зашто овај наш није једини на свету? Да ли је научницима пошло за руком да коначно дефинишу формулу лепоте? Шта нам Хигсов бозон открива о нашем постојању?

Овог октобра обележавамо 150 година од рођења Јована Цвијића, нашег познатог географа и истраживача, али и једног од ученика невероватног разреда матураната Прве мушке гимназије који чине Михаило Петровић - Мика Алас, Павле Поповић, Јаша Продановић, Милорад Митровић, Милутин Драгутиновић, Љубомир Стојановић. Они су постали историјско оличење епохе, а у емисији истражујемо шта би данашње млади људи могли да науче од њих.

Читаве генерације познатих научника, истраживача, професора и других угледних људи школовале су се и школоваће се у Београду, граду који се тако зове иако уопште није бео.

Сазнаћете откуд овај назив, када је и како настао, зашто наш Београд није једини на свету и због чега су Словени током својих кретања ка југу и западу Европе оснивали "беле градове" .

Трагање за савршеном лепотом одувек је интригирало човечанство. Иако су се параметри током различитих епоха мењали, многи сматрају да се она може квантитативно измерити. Тако је лице двадесетједногодишње Флоренс Колгејт проглашено најлепшим у Британији. Према прорачунима тима којим руководи научница Кармен Лефевр, оптималне пропорције Флоренсиног лица одступају од мера идеалног лица за само неколико децимала. Научна процена лепоте отвара бројне полемике и дискусије, па је и ова изазвала различите коментаре међу научницима и истраживачима, али и у широј јавности. Шта је заиста лепо и да ли постоји научна основа када је реч о перципирању лепоте или је реч о питању на које наука никада неће дати коначан одговор?

У "Контексту 21" одговоре на ова питања тражимо у свету математике, филозофије, фотографије, вајарства, пластичне хирургије, психологије и молекуларне генетике.

Шта нам откриће Хигсовог бозона говори о нашем постојању? Зашто га називају и "божјом честицом", иако се научницима то не допада? Због чега га је тешко пронаћи и како би универзум изгледао без њега? О свему овоме више ћете сазнати од проф. др Ролфа Дитера Хојера, генералног директора ЦЕРН-а. Да Велики хадронски сударач није занимљив само научницима већ и уметницима, показује чињеница да су чланови музичке групе "U2" уметника Џефа Фроста, са којим сарађују, послали у ЦЕРН. Од снимака које је тамо направио Џеф креира видео-радове које ће они користити уз своју музику.

Уредник "Контекста 21": Зоран Живковић
Уредник емисије и водитељ: Ивана Миленковић
Редитељ: Милан Јовановић

број коментара 0 Пошаљи коментар
Контекст 21 Контекст 21

Аутор:
РТС Образовно-научни програм

Емисија "Контекст 21" је недељник који бави се актуелним дешавањима из света науке, образовања, екологије и савремених технологија, али у коме често говоримо о темама у оквиру којих се ове области преплићу са уметношћу, забавом, спортом и многим другим сегментима живота. [ детаљније ]