Трезор

Палеолингвиста проф. др Радивоје Пешић, (Велес, 15.01.1931 - Београд, 01.01.1993) докторирао и објавио више књига из области науке о књижевности. Лингвистику и палеолингвистику предавао у Риму, Милану и Трсту. Био је члан многих страних академија наука и уметности и носилац Златног ордена француске академије. Један је од оснивача Института за истраживање словенске цивилизације у Новом Саду. Истраживачки рад на "Винчанском писму" трајао је скоро четири деценије. Први је превео "Велесову књигу" на српски језик, необични документ писан на брезовим дашчицама предћирилским писмом који представља најстарији документ писане историје настанка, развоја и сеобе словенских племена.

Велесова књига, серија Траг у времену - Проф. др Радивоје Пешић и мр Ново Томић говоре о првој словенској књизи исписаној на четрдесет и две брезове дашчице, чији текстови говоре о религији, друштвеном уређењу и животу наших древних предака. Књига је добила име по словенском богу Велесу и представља хронику словенског света почев од 650 година пре нове ере па до краја деветог века. Последњег дана Октобарске револуције, на имању Задонских, пронашао ју је пуковник царске руске војске, археолог и дописни члан Руске академије наука, Федор Артурович Изенбек. Као емигрант у Белгији сусрео се са, такође, руским емингрантом, научником Јуријем Мирољубовим који је петнаест година радио на декодирању текста књиге писане старом азбуком којом су се Словени служили пре Ћирила и Методија. Први превод објављен је у Часопису "Жар птица" у Лос Анђелесу почетком педесетих година а брезове плочице чувају се и данас у Музеју руске културе у Сан Франциску.

- Учесници: проф. др Радивоје Пешић, мр Ново Томић
- Уредник и сценариста Вида Томић; стручни сарадници проф. др Радивоје Пешић, мр Ново Томић; превод текстова Велесове књиге Људмила Поповић; асистент камере Александар Агбаба, Милан Нешић; музички уредник Даринка Ристовић; текст говорио Александар Кованџић; сниматељ звука Иван Штифанић; обрада тона Миодраг Ж. Вучковић; ислустрације Марија Ћулум; монтажери Наталија Цвијић, Петар Аранђеловић; филмски сниматељ Зоран Синђелић; редитељ Лидија Вељанова
- Премијерно емитовано 28.01.1992, Редакција општеобразовног програма, уредник Радмила Мијатовић.

Проф. Ђорђе Костић, лингвиста, песник, есејиста и сликар (Рума, 19.09.1909 - Београд, 22.11.1995). Један је од оснивача југословенског надреалистичког покрета између два рата коју су чинили Оскар Давичо, Ђорђе Јовановић, Душан Матић, Александар Вучо, Милан Дединац, Младен Димитријевић, Марко Ристић... Аутор је више од сто педесет радова и тридесет књига објављених у домаћим и страним часописима из области фонетике, методике учења страних језика, рехабилитације особа са оштећеним слухом, машинског превођења и аутоматског препознавања текста. Основао је Институт за експерименталну фонетику и патологију говора, у оквиру истог развио методику и инструменте за рехабилитацију особа са оштећеним слухом, основао први Институт за учење страних језика у бившој Југославији. Књигу "До немогућег" и "У средишту надреализма" посветио је успоменама на надреализам. Више пута је боравио у Индији бавећи се истраживањем у области лингвистике. Објавио низ књига које се баве проблемима фонетике на језицима Индије. Предавао је на факултету у Висконсину и сарађивао са америчким стручњацима на развоју помагала за особе оштец́еног слуха.

Трагање за немогућим, серија Траг у времену - Један од првих надреалиста, песник, сликар, научник, истраживач проф. Ђорђе Костић говори о свом детињству у Руми, селу где му је живео деда, о суровим данима Првог светског рата али и о лепим средњошколским данима у тек ослобођеном Београду. Такође прича о оснивању српске надреалистичке групе, њеним стремљењима, теоријама и заблудама.

- Учесници: проф. Ђорђе Костић, саговорник Вида Томић
- Уредник и водитељ Вида Томић; музички сарадник Милена Слепчевић; ЕНГ екипа Жика Здравковић, Радош Милосављевић; електронска монтажа Јован Бановић; сниматељ Зоран Синђелић; редитељ Драган Ћирјанић
- Премијерно емитовано 18.05.1994, Редакција општеобразовног програма, уредник Дања Пискулидис.

Уторак, 06.10.2015. на РТС САТ
Избор из ранијих "Трезора": Разговор са академиком Љубомиром Максимовићем уочи 23. међународног конгреса византолога

Византија - свет у променама - Поводом 23. Конгреса византолога који се одржава у Београду августа 2016. године, гост "Трезора" је академик проф. др Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ за друштвене науке. Говори се о византијском царству, византологији, међународним научним скуповима и конгресима од којих је први био 1924, а од 22 досадашња конгреса, у Београду су одржана два, 1927. и 1961. године. Академик Максимовић говори такође о раду византолошких института код нас и у свету, о стручним припремама и целокупној организацији која се захуктала уочи предстојећег светског конгреса у Београду. И речено је још у овом разговору да ће "Трезор", повременим разговорима са византолозима, историчарима, историчарима уметности и књижевности, музиколозима, те избором емисија из Програмског архива РТС-а, редовније пратити припреме за овај значајан светски научни скуп који се одржава под именом "Византија - свет промена".

- Учесници: академик проф. др Љубомир Максимовић, византолог; саговорник Бојана Андрић
- Техничко вођство Дејан Беловуковић; контрола камере Душан Петровић, Дејан Живановић; сценограф Петар Ђиновић; сниматељ звука Коча Каштаварац; дизајнер светла Добривоје Марковић; секретарица режије Светлана Лабан; камермани Слободан Момчиловић, Владан Станчић, Драган Мијатовић; видео миксер Ивона Живковић; организатор Гордана Грдановић; редитељ Рамадан Демировић; уредник истраживач Весна Дошен, монтажер Нада Додиг Зилџић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 15.09.2015, премијерно емитовано 25.09.2015; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић.

Византијски свет из "Трезора" - као илустрацију овог првог у низу предстојећих разговора, данас ћемо приказати неколико секвенци из емисија и серија са темом византијског доба из продукције Телевизије Београд као што је серија Византијски свет Јужних Словена, као што су записи поводом 800 година Студенице, запис са византологом Георгијем Острогорским, Византијски концерт и др.
- Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Уторак, 06.10.2015. на РТС 3
Избор из ранијих "Трезора":  Музеј афричке уметности из1980. и Музеј југословенске кинотеке из 1986. године

Музеј афричке уметности - Музеј афричке уметности у Београду настао је захваљујучи збирци оригиналних уметничких предмета коју су током свог дводеценијског боравка у дипломатској служби у западној Африци сакупили амбасадор др Здравко Печар и Веда Загорац и поклонили је 1974. године Београду. Од 1977. године, када је отворен за јавност, стално обогаћује своју збирку, највише има маски, фигура предака, музичких инструмената, тканина, оруђа и посуђа, претежно из земаља западне Африке, а израђени су углавном од од дрвета, бронзе, текстила и керамике. По оцени међународних стручњака, пре свега УНЕСКО и експерата Уједињених нација, збирка београдског Музеја афричке уметности  се по квалитету и целовитости може поредити са свим збиркама из осталих најпознатијих музеја овог типа у Европи, попут музеја у Лондону, Берлину, Паризу, Бриселу, Цириху и Женеви.

- Учесници: Веда Загорац, др Здравко Печар, Јелена Анђелковић-Лазић
- Уредник Мила Кнежевић, организатор Ђорђе Радмилац, сценограф Предраг Николић, сниматељ Миодраг Арсић, расветљивач Богољуб Мандушић, сниматељ звука Радослав Бојковић, музички сарадник  Зоран Симјановић, сниматељ Братислав Грбић, секретар реализатор Радмила Ћаловић, асистент Милан Шарац; монтажер Тереза Рем Богуновић, редитељ Драгомир Зупанц,
- Произведено 1980; Редакција програма из културе, уредник Зора Кораћ; репризирано 19.05.2004. у  "Трезору".

Музеј живих слика - из серије Иза првог погледа. Музеј југословенске кинотеке основан је 1949. године, а три године касније 1952. године, добија своју дворану - тадашњи биоскоп "Косово" који је претворен у Музеј кинотеке. Релативно млад музеј поседује вредну збирку филмова за коју се сматра да је једна од највећих светских филмских архива. У емисији тадашњи директор Кинотеке Жика Богдановић и управник Филмског архива Југословенске кинотеке Стеван Јовичић до детаља упознају са радом и садржајем Кинотеке. Сниман је Музеј у Косовској, бункери са филмовима у Кошутњаку, припрема, обрада и репарација филма. Емисија обилује инсертима старих филмова потпут: Пљачка воза, Крунисање краља Петра првог Карађорђевића, Славица, Плави анђео...

- Учесници: Жика Богдановић, Стеван Јовичић, Зоран Синобад, Мића Бањовић
- Сценариста и редитељ Дејан Косановић, уредник Бранко Миловановић
- Премијерно емитовано 30.11.1986, Редакција образовног програма, уредник Ђоко Стојичић; репризирано 17.05.2004; 06.06.2012. у "Трезору".