Трезор

Слава и сенке - Паја Јовановић - Из приказа Дубравке Лакић, "Политика", 29. јун 1997: "Из необичне документарно-филмске серије Људи и догађаји у продукцији "Центар филма", у Музеју југословенске кинотеке представљен је филм Слава и сенке Паје Јовановића. Ову свеобухватну, надахнуту филмску биографију једног од највећих српских сликара свих времена Павла Паје Јовановића, режирао је Жика Митровић. Он је темељно обрадио живот и рад великог уметника и хедонисте који је најкритичнији био управо према самом себи. Али, Митровић нам је представио и готово све Јовановићеве слике - оне које су се башкариле по европским угледним кућама, као и оне које су копиране красиле српске домове доприносивши артикулисању српске националне свести и ентитета. Бележимо и један успутни коментар након пројекције Митровићевог документарног филма: "Када видиш овај филм, знаш све о Паји Јовановићу". И то је тачно, зато је овај циклус филмова и замишљен као "велики аутори о великим ауторима и великим догађајима". До сада је "Центар филм" успео да произведе 11 филмских наслова, а у плану је укупно 29 документарних филмова који ће бити снимљени са Југословенском кинотеком, РТС-ом и Министарством за културу Србије."

- Сценариста и текстописац Жика Митровић, текст читао Жарко Обрачевић, сниматељ Раде Ковач, избор музике Ружа Ружић, обрада звука Марко Родић, Милан Давидовић, Драган Давидовић; помочник редитеља Здравко Рандаћ, директор филма Јован Љепава, продуцент филма Милован Витезовић, Ђорђе Милојевић, Радослав Зеленовић; извршни продуцент Ђорђе Милојевић, монтажер Александар Андолшек, редитељ Жика Митровић
- Произведено 1997, Копродуцент Центар филм, РТС, Југословенска кинотека.

Паја Јовановић, вршачки триптихон, Једна слика једна прича - са биографијом и животним делом великог сликара гледаоце упознаје проф. др Миодраг Јовановић, историчар уметности. Посебно анализира слику "Вршачки виногради" коју је поручио вршачки Муниципије, а представљена је на Великој Земаљској изложби у Мађарској, 1896. године.

- Сценариста и водитељ проф. др Миодраг Јовановић, текст читао Михаило Мијушковић, продуцент редакције Косовка Ивковић Бобић, продуцент емисије Мирјана Ђурђевић; ЕНГ екипа: Славиша Петровић, Мирослав Гојковић, Томислав Крстић; графичка обрада Дарко Петровић, секретарица режије Јелена Перовић, сниматељ Никола Ђурашковић, монтажер Ана Савић, редитељ Нарциса Даријевић, уредник серије Љиљана Страхињић
- Премијерно емитовано 26.05.1998, Редакција школског програма, уредник др Мирослав Савићевић.

Понедељак, 05.10.2015. на РТС САТ
Избор из ранијих "Трезора": Емисија из 1999. и разговор из 2015. о књизи Самјуела Хантингтона "Сукоб цивилизација"

Сукоб цивилизација - На почетку емисије уредница Сребренка Илић каже: "У лето 1993. године, Самјуел Хантингтон, у америчком часопису "Форин аферс" ("Фореигн аффаирс") објавио је чланак под називом "Сукоб цивилизација". По речима уредника ово је био чланак који је изазвао више питања и дискусија него било који други текст објављен у овом часопису у претходне четири деценије. Аутор, Самјуел Хантингтон, заступа тезу по којој ће у глобалној политици 21. века централно место сукоба међу народима бити сукоб цивилизација, сукоб различитих култура. У преводу Бранимира Глигорића књигу "Сукоб цивилизација" је издао подгорички ЦИД. После књиге Френсиса Фукујаме "Крај историје и последњи човек" као и књиге Пола Кенедија "Припреме за 21. век", ова књига је трећи стожер у политичкој литератури која се бави анализом и предвиђањима човечанства у 21. веку."

- Сценариста и уредник емисије Сребренка Илић, сниматељ Зоран Синђелић, графичка обрада Дејан Козић, музички сарадник Даринка Ристовић, обрада звука Ђорђе Ђуровић, монтажер Наталија Николић, редитељ Предраг Синђелић
- Премијерно емитовано 29.11.1999, Редакција документарног програма, уредник Божидар Николић; репризирано 10.08.2015. у "Трезору".

О судару цивилизација данас - Шеснаест година после телевизијски "прочитане" књиге, уредница Сребренка Илић затражила коментар проф. др Дарка Танасковића о Хантингтоновој књизи. Између осталог, проф. Танасковић рекао је за "Трезор": "Тезе које је поставио Самјуел Хантингтон остају валидне, али употреба Хантингтонове књиге после њеног настанка, као и неких других књига које су покренуле значајна питања, је у ствари представљала хендикеп за разумевање суштине Хантингтонове поруке... Он је покренуо питање које је заначајно, а то је, цивилизацијска димензија односа међу људима и народима у свету, јер смо свесни да је цивилизацијска димензија битна. Она, међутим, не решава све. И не може све објаснити... По мом мишљењу књига би данас морала да доживи ново читање, једно врло критичко читање, продуктивно читање у светлости веома сложених процеса који се данас одвијају, а који имају у себи и елеменат сударања људи који припадају различитим културама и цивилизацијама, али тиме се не би смело замаскирати и прикрити оно што је прави разлог кризе света данас, а то је један ненормални, један патолошки, перверзни развој глобализације током више деценија и векова где долази до реакције, реакције која је самоодбрамбена и за коју се прибојавам да ће веома дубоко обележити нашу планету."

- Учесници: проф. др Дарко Танасковић, филолог оријенталиста, амбасадор Србије при Унеску; новинар Сребренка Илић
- Сниматељ Милена Марковић, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Весна Дошен, монтажер Љубомир Плављанић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 30.08.2015, премијерно емитовано 10.08.2015; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић.