Трезор

Црепуљар из злакусе, Људи говоре - Црепуљар је народни назив за мајстора који израђује црепуље и друго посуђе. Један од последњих таквих мајстора је Милан Савић, из села Злакусе код Титовог Ужица. Мајстор Милан објашњава и показује све појединости у вези са овим мало познатим занатом који иначе, многи бркају са грнчарским. Емисија има карактер етнографског документа.

Из критике: "И емисија Црепуљар из Злакусе из серије Људи говоре и Свет једног Игора настале су у истој редакцији од истог уредника, Недељка Јешића и истог редитеља Мике Милошевића. Прва представља још једног међу досад виђеним такозваним људима из народа који умеју тако лепо да говоре о ономе о чему тако разложно и мудро мисле. Црепуљар Милан Савић говори у емисији о свом занату да би гледаоцима неосетно испричао далеко више о себи. Он све ради сам, што је својеврсни анахронизам у времену усавршене "беле технике", а што је, како он у емисији каже, такав занат од памтивека. Он додуше није рекао, али се из емсије осетило да је то посао који њему доноси нешто ненаплативо - радост стварања." (Олга Божичковић, "Политика", 11.01.1980.)

- Учесник: Милан Савић
- Сценаристи Недељко Јешић, Мика Милошевић; продуцент Момчило Павловић, сниматељ звука Слободан Ракочевић, асистент Драган Мојсовић, синхронизација Владимир Додиг, Ђуро Предовић; расветљивач Станимир Стојановић, Радоје Живановић; секретарица режије Радица Јованчићевић, музички сарадник Влада Радуловић, сниматељи Завиша Стојковић, Миле Лукић; организатор Александар Јанковић, монтажер Јасна Штолба, редитељ Мика Милошевић
- Премијерно емитовано 12.12.1979, Редакција општеобразовног програма, уредник Ђоко Стојичић

Бела вода, између воде и камена, Људи говоре - Сажета прича о селу Беле Воде, смештеном на десетак километара од Крушевца, чији је живот у прошлости углавном зависио од чуди реке Мораве. Село је добило назив Бела Вода по некадашњем врелу које је избијало у белим, пенушавим млазевима. Бела Вода је чувена по својим природним богатствима, пре свега по беловодском пешчару-камену који се експлоатише већ шест векова, а затим и по извориштима минералних вода. Захваљујући бројним мајданима богатим добрим каменом, Бела Вода је била вековима престоница клесарске уметности и занатства Моравске Србије. О значајној експлоатацији беловодских мајдана говори и чињеница да су између два светска рата камен експлоатисале две фирме из Београда, а Министарство трговине и индустрије је у два наврата отварало Зидарско-каменорезачку школу за школовање неимара и клесара. Мештани села говоре о историји села и како се и од чега се некад живело. Каменорезац Јован Димитријевић прича о свом занату каже од тог камена прављене су многе лепе зграде широм Југославије, најпознатије зграде грађене од тог камена у Београду су црква Св. Марка и зграда Дома синдиката. Све је мање младих у селу па се занати полако гасе тако је по његовим речима на почетку века било 200 каменорезаца а данас их је остало тек десетак.

- Учесник: Јован Димитријевић
- Сценариста и водитељ Велибор Лазаревић, продуцент Александар Јанковић, организатор Милорад Петровић, асистент сниматеља Александар Митровић, сниматељ Раде Николић, сниматељ звука Драган Богдановић, расветљивач Радоје Живадиновић, секретар режије Љубица Петровић, монтажер Милица Лазић, редитељ Александар Остојић
- Премијерно емитовано 07.10.1985, Редакција општеобразовног програма, уредник Ђоко Стојичић

Уторак, 22.09.2015. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора":  Емисија из серије "Златне руке" снимљена у чувеној београдској Балканској улици

Језици света - прва емисија из серије О језику из језика покушаће да одговори на питање колико се укупно језика говори у свету, какве везе и сличности међу различитим језицима постоје и како се језици сврставају у поједине језичке подгупе унутар сваке од њих. Серија Школске редакције О језику из језика бави се важним лингвистичким темама - пореклом језика, сврставањем језика у поједине језичке породице, посебно индоевропском породицом језика и сваком од индоевропских група појединачно. Како су се у почетку малобројни носиоци изворних језика временом ширили по земљи и међусобно раздвајали, изворни језици су се делили на своје дијалекте, од којих су временом настали различити језици унутар истих језичких група. Као и сви други програми Школске редакције, и овај је емитован на Првом програму пре подне, са репризом истог дана после подне.

- Учесник: водитељ мр Миленко Панић
- Сценарио др Иван Клајн; уредник серије Винка Матијашић; сниматељ звука Душан Вујић; монтажа Стојан Илић; камермани Фатмир Нуши, Јован Радовић; редитељи Светлана и Зоран Поповић 
-  Премијерно емитовано 27. септембра 1988, Редакција школског програма, уредник Ибрахим Хаџић; репризирано 08.12.2010. у "Трезору" поводом Године књиге

Индоевропска језичка породица - друга емисија серије О језику из језика открива како су научници почетком прошлог века, служећи се методама компаративне лингвистике, систематизовали индоевропску језичку породицу којој припадају санскрт, стари и данашњи персијски, грчки и латински (од кога су постали данашњи романски језици), словенски и германски језици. Кроз примере, гледаоци ће моћи да виде како се открива заједничко порекло речи, које су у различитим језицима, бар на први поглед, сасвим различите и како су научници покушали да реконструишу индоевропски језик на основу данашњих језика. Емисија покушава да одговори и на питања где су, када и како живели Индоевропљани о чему се може закључивати искључиво на основу речи, јер никаквих материјалних споменика о тако давној прошлости нема нити их може бити.

- Уредник серије Винка Матијашић; сценарио др Иван Клајн, Светлана и Зоран Поповић; водитељ мр Миленко Панић; слика Ирена Милошевић; мајстор светла Златко Павловски; мајстор звука Андрија Новаковић; микроман Јово Џабић; музички сарадник Виктор Симић; миксери слике Саша Рашић, Татјана Поповић; дигирални ефекти Бранко Салић; техничко вођство инж. Никола Ђурић, магнетоскоп Будимир Хрњак; електроснка монтажа Радомир Тодоровић, Мирко Кртески; сценограф и натписи Саша Николић; камермани Драган Матијевић, Периша Ђинђић; главни камерман Мариус Тоадер; секретар релаизатор Снежана Житник Пауновић; помоћник редитеља Љубивоје Марковић; редитељи Светлана и Зоран Поповић
- Премијерно емитовано 11.10.1988, Редакција школског програма, уредник Ибрахим Хаџић; репризирано 25.09.2014. у "Трезору"

Мајстори из балканске улице - из серије Златне руке. Водитељ Драгослав Савић разговара са мајсторима у њиховим радњама. О будућности ове улице некада пуне старих заната говори инж. арх. у Урбанистичком заводу Смиља Каначки. О свом послу говоре занатлије из Балканске улице: абаџија, печаторезац, воскар, опанчар, јорганџија, посластичар, обућар, сарач и други.

- Учесници: инж. арх. Смиља Каначки; абаџија Обрад Ћертић; печаторезац и гравер Живојин Димитријевић; воскар Илија Иванишевић; опанчар Богољуб Стефановић; модискиња Радмила Станојковић; столар Сретен Станојковић; јорганџика Софија Лекић; посластичар Исмет Јунузовић; чистач обуће Аслан-Аца Ибраимовић; обућар Живко Живковић; помоћна радница Катица Перовић; технолог-кујунџија инж. Миодраг Зарић; сарач Сава Колунџија; сарач Живорад Шарчевић
- Водитељ Драгослав Савић, сниматељ Милан Худина, асистент сниматеља Тодор Јовић, расветљивач Хранислав Јанићијевић, сниматељ звука Драган Богдановић, монтажер Гордана Милић, редитељ Мика Милошевић, уредник Недељко Јешић
 - Премијерно емитовано 24.02.1974, Редакција општеобразовног програма, уредник Ђоко Стојичић; репризирано 08.10.2009, 03.02.2010. и 28.01.2014. у "Трезору"

Уторак, 22.09.2015. на РТС 3

Избор из ранијих "Трезора":  Емисија снимана на изложби Заједнице научно-техничких музеја Србије

Енергија заједнице - У Београду је од 7. до 13. септембра 2009. године одржана 37. конференција Међународног комитета научно-техничких музеја (ЦИМУСЕТ). Домаћин је био Музеј науке и технике у Београду, под покровитељством Министарства културе Републике Србије. Заједница научно-техничких музеја Србије, чији су представници учествовали у конференцији са радовима или као посматрачи,  била је заступљена колективном изложбом на првом спрату Музеја у Скендербеговој улици 51. Тада је екипа "Трезора" снимила изјаве свих представника Заједнице. Ево назива музеја и збирки и имена кустоса и представника који су о својим музејима говорили за ову емисију: Музеј Николе Тесле (Братислав Стојиљковић); ПТТ музеј (Љиљана Ђурђевић); Збирка Лабораторије за експерименталну психологију Филозофски факултет (Александар Костић); Музеј југословенске кинотеке (Саша Бањовић); Музеј аутомобила (Братислав Петковић); Музеј ваздухопловства (Мирјана Новаковић); Музеј железница Србије (Томислав Никодијевић); Музеј Стара ливница, Крагујевац (Марија Милошевић); Музеј угљарства, Сењски рудник (Мирослав Николић); Музеј рударства и металургије, Бор (Слађана Ђурђекановић-Мирић); Природњачки музеј (Борис Иванчевић); Збирка великана српске хемије (Јасминка Королија); Музеј Српског лекарског друштва (Будимир Павловић); Пољопривредни музеј, Кулпин (Јан Кишгеци); Музеј индустрије ГОША, Смедеревска паланка (Властимир Нешић); Збирка техничких уређаја ТВБ (Љубомир Зечевић); Збирка Института ГОША (Сузана Полић-Радовановић); Музеј астрономске опсерваторије (Војислава Протић), Музеј науке и технике (Ања Радаковић).

- Реализација: Мира Ђинђић, Милена Јекић, Вера Милеуснић, Гордана Грдановић, Весна Игњатовић, Бојана Милојевић, Весна Дошен; сниматељ Доне Зипевски, асист. сниматеља Бојан Даниловић, сниматељ звука Војислав Луковић, микроман Гордан Јовић, расветљивач Милан Михајловић; екипе дописништва РТС из Смедерева и Крагујевца; монтажер Нада Додиг-Зилџић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 28, 29, 30. августа 2009; премијерно емитовано 07.09.2009; репризирано 28.09.2009; 14.05.2013; Редакција за историографију