Трезор

Прилог о Миливоју Михајловићу, деди академика Драгослава Михаиловића који је погинуо 1914. у бици на Легету, затим једна епизода серије "У спомен великом рату" Мирослава и Небојше Савићевића

Смрт на Легету - Прилог РТВ Ћуприје о војнику Тимочке дивизије Миливоју Михајловићу, деди познатог књижевника, академика Драгослава Михаиловића. Деда Миливоје погинуо је у бици на пољу Легет, неколико километара удаљеном од Сремске Митровице заједно са више од две хиљаде војника. Битка која је вођена од 5. до 7. септембра 1914. године сматра се највећим неуспехом српске војске у којој је, поред великог броја погинулих, одведено у заробљеништво око пет хиљада војника. Само њих шест стотина је успело да се спасе.
"Трезор" захваљује ТВ Ћуприји на уступљеном прилогу.

- Аутор Дејан Антонијевић, монтажа и графичка обрада Саша Симић
- Произведено фебруара 2015, РТВ Ћуприја

И гроб да нам један буде - друга епизода серије У спомен великом рату. Ову најаву пред емитовање сачинио је редитељ: " 'Да ли сте ви нормални?' упита нас македонски граничар гледајући нас у плитким патикама и танким јакнама. 'Знате ли ви шта значи Кајмакчалан? - Кајмак на челу, што у пренесеном значи да се снег потпуно отапа тек у августу.' А ми смо почетком априла дошли да снимимо костурницу српске војске из Првог светског рата, на највишем врху планине Ниџе, на око 2500 метара надморске висине. Граничар није успео да нас одговори - када се први смет испречио нашем Ланд Роверу, упртили смо филмску опрему и тако, у плитким патикама, прешли седам километара до костурнице, да бисмо снимили кадрове од којих застаје дах -капелу која већ скоро век опстојава у облацима, ограђена оградом од бодљикаве жице, са стубовима од старих минобацачких граната, и дубоком костурницом у којој су на полицама класификоване кости неколико хиљада изгинулих ратника. Трагом ратника Великог рата (тако се називао Први светски рат пре избијања Другог) екипа Телевизије Београд у другој епизоди почиње обилазак великих костурница које су грађене током међуратног периода у знак одавања поште палим јунацима и неговања традиција ратова за ослобођење и уједињење. Ово је законски уређено још крајем 1919. године "Уредбом о уређењу наших војних гробаља и гробова у домовини и на страни". Поред Кајмакчалана, гледаоци ће моћи да виде и причу о Зебрњаку, брду у сред Кумановског поља, где је српска војска водила и добила одлучујућу битку у Балканским ратовима, на коме је подигнута величанствена костурница у виду педесетометарског светионика, по угледу на решење из Верденског меморијалног комплекса. Обишли смо и поље Легет, код Сремске Митровице, где је, у данас заборављеном неравноправном боју, 1914. године готово потпуно уништен један пук Тимочке дивизије. На крају биће речи и о борбама за Београд и костурницама његових палих бранилаца. Неће бити прећутана чињеница да је први споменик српским борцима у Великом рату уопште подигао немачки фелдмаршал Макензен у Кошутњаку. Биће описано и величанствено откривање велике костурнице на Новом гробљу 1934. године."

- Уредник Младен Мијановић, писци сценарија др Мирослав Савићевић, Небојша Савићевић; стручни текст мр Олга Манојловић; спикери Душан Марковић, Радмила Ђурић; сниматељи звука Марко М. Вучковић, Милош Кићевић, Драгана Стошић; директори фотографије Ђуро Ивановић, Славко Вељић; монтажер Ксенија Савићевић; редитељ Небојша Савићевић
- Премијерно емитовано 13.12.2004, Редакција школског програма, уредник Младен Мијановић

Четвртак, 17.09.2015. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": О Богдану Тирнанићу говори новинарка Радмила Станковић, затим емисија из серије Mixed Media

Блискост с Тиркетом - У свом казивању за Трезор сниманом поводом пет година од смрти Богдана Тирнанића, новинарка НИН-а Радмила Станковић помиње редакцију омладинских новина "Сусрет" где су се њих двоје упознали и радили, затим редакцију НИН-а у којој су се опет заједно нашли, бифе Атељеа 212 и Клуб књижевника где су друговали... Бираним речима говори о Тиркету, о међусобним сличностима као и разликама, са нежношћу и радошћу што му је била друг, пријатељ, колега... Да цитирамо још њене речи изговорене на комеморацији 20. јануара 2009: "Био је чувар вредности којима је истекао рок трајања. И био је добар, бољи, најбољи... Као жонглер који је преметао кугле у ваздуху, баратао је речима у реченици. Тирке је господарио читаоцима, други су манипулисали. Хвалио се казнама које је сматрао успесима, али је истина да је имао више награда". А ми ћемо још додати изреку Богдана Тирнанића коју често наводимо и исписујемо на порукама на нашим изложбама и јавним скуповима: "Телевизија има моћ да увери како није лажан њен, већ онај други свет".

- Учесници: Радмила Станковић, саговорник Бојана Андрић
- Техн. вођство Дејан Беловуковић, контрола камере Светлана Крештан, дизајнер светла Марко Микић, сниматељ звука Бојан Лунг, камермани Давор Карамарковић, Ненад Цветковић, Миодраг Михајловић; видео миксер Мира Загорац, организатор Гордана Грдановић, редитељ Андреа Лазић, монтажер Зорица Благојев, уредник Бојана Андрић
- Снимано 17.01.2014, премијерно емитовано 03.02.2014, Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Coca-Cola art (мелодрама једне генарације) - једна је од првих у серији Миxед Медиа која је стварана са групом младих сниматеља и монтажера на тек основаном Трећем каналу, а на искуству програма из културе Зоре Кораћ. Саговорник Раде Радаковић у овој емисији је Богдан Тирнанић који с острашћеним критичарским ставом и умешношћу у повезивању социолошких чињеница с "унутрашњом поетиком" тематски покрива поједине феномене попут кока-коле, Кента, клозета, затим филмских токова и жанрова, телевизије, стрипа...

- Учесници: Богдан Тирнанић, саговорник Рада Радаковић         
- Аутор и уредик Рада Радаковић
- Произведено 1990, РТС-Трећи канал; репризирано 06.09.2002; 03.02.2014. у "Трезору"

број коментара 0 Пошаљи коментар