Век сећања и заборава: Знакови поред пута

Чини се да данас живимо од сувишка памћења, у свету преплављеном бескрајним приповедањем о прошлости.

Овај пренаглашени интерес за прошлост и сећање није јединствена појава у модерној историји. Напротив, он је више симптом и обавезни пратилац свих већих криза. Истина тешко да ћемо одлолети на нашем путу, да бар понекад не застанемо и осврнемо се загледани у прошлост. А знакова поред пута је много и сваки је споменик мала приватна историја. На њему су уклесани биографски подаци о покојнику, колико је живео, коју је школу учио, у којој чети је ратовао, колико је рана имао и кога је за собом оставио.

Бележене су и покојникове жеље, завештања, поруке, а једна стара официрска изрека каже да су једино мртви дочекали крај ратова, а споменици што се нижу после сваке војне сведоче о животу и невољама народа којих их гради.

У "Каменописцима народног образа" Радојко Николић описује те безгробе споменике као својеврсне мале цркве, цркве без врата и прозора, али истовремено цркве пред којима се зауставимо, помолимо и размислимо о вечности која нас чека.

Цветке, Самаила, Сеча река, Липница само су нека од места где смо застали.
 
Аутор и уредник: Милица Барјактаревић
Сниматељ: Томислав Ивановић
Монтажер: Мирјана Митровић

број коментара 0 Пошаљи коментар