Видик: Тоталитаризам

Добро и зло, истина и неистина, слобода и неслобода... опозит је који на нивоу архетипског функционише кроз борбу за превласт те се тако мисао о целини, тоталитету или доминацији једног над другим јавља као нека врста „праслике" о идеји света.

Шта, међутим, ту „тоталну" свест или идеју о Апсолутном које обједињује супротности одваја од „тоталитарне „ свести? Ново издање емисије Видик посвећујемо феномену тоталитаризма, појави која је свој пун облик остварила пре Другог светског рата у фашистичкој Италији, нацистичкој Немачкој и касније стаљинистичком Совјетском Савезу. Како сматрају неки теоретичари, данас, када је нестао класични субјект тоталитаризма, тоталитарна држава, различити облици доминације функционишу кроз механизме деловања који у фокус поново постављају питање маса, рекламе и пропаганде, јавног и приватног, знања и најважније, профита. Француски психоаналитичар Жак Лакан увео је појам Великог Другог које представља симболични поредак оличен у закону, институцији, језику, култури. За неуротичара, тај поредак је збрка која пред појединца поставља тежак задатак избора јер, уствари, „нико није надлежан", код психотичара, он ствара параноидну идеју о прогањању и гушењу слободе. Да ли савремено доба, у контесту приче о тоталитаризму и доминацији, даје за право науротичару или психотичару? Или, у којој мери је у праву Хана Арент када је у Изворима тоталитаризма написала, „ могуће је чак и да ће праве невоље нашег времена добити свој аутентичан, мада не и најокрутнији, облик тек када тоталитаризам постане део прошлости."

Гости емисије су филозофи, Иван Раденковић, Слободан Саџаков и Дарко Весић

Уреднице емисије, Јасмина Врбавац и Марија Ненезић

Редитељ, Ненад Кркелић

 



 






 

број коментара 0 Пошаљи коментар