Трезор

Риболовац пред екраном, први део - разговор са Милутином Мишићем снимљен априла 2004. Као гост-уредник у Трезору Бранка Криловић, критичар Телевизије Београд, припрема циклус портрета ТВ критичара, снима разговоре са њима, а Трезор репризира оне програме које сами критичари издвоје из богате продукције Телевизије Београд. Пре него што почне да разговара са Милутином Мишићем, Криловић овако представља свог госта: ''Двоструки добитник  награде ''Душан Дуда Тимотијевић''. Иза њега су деценије гледања и описивања телевизије и више хиљада текстова  објављених у "ТВ Новостима" и "Борби". Мишићеве анализе и бескомпромисне критике, цитирају се и памте; њима захваљујући телевизијски ствараоци се коригују и професионализују. Бивши момак Седме мушке, затим Студент драматургије, седамдесетих уметнички директор Југословенског драмског, у новинарству је од  1958. Прва и данашња кућа - ''Борба''. И кад је мало шта у њој било за читање, Мишићево слово о позоришту служило је на част. Аутор Радио Београда и Радио Загреба, сценариста кратких филмова, риболовац, колекционар. Тренутно је позоришни критичар. Али неке од његових примедби упућених  телевизији седамдесетих година, важе и  данас.''

- Учествују Милутин Мишић, саговорник и аутор Бранка Криловић
- Снимано априла 2004, премијерно емитовано 01.06.2004, репризирано 30.08.2011 Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић.

Сплутином низ Тару - прва емисија серије Караван Милана Ковачевића, Рожајски караван емитована 6. маја 1966. Најпознатији облик организованог путовања - караван - инспирисао је назив серије. Међутим, серија је имала претходнике - три емисије истог аутора: Ресавска пећина (1965), Кањон Невидио (1964) и Сплутином низ Тару (1965). Антиципирајући тематику и поступак будуће серије, оне су биле њени родоначелници. УНЕСКО је Дурмитор са кањоном Таре уврстио у списак светске културне баштине.

- Аутор Милан Ковачевић, консултант Драгош Стевановић, организатор Миодраг Арсић, сниматељ Милан Душковић, монтажер Вуксан Луковац
- Премијерно емитовано 09.09.1965, Редакција документарно-фељтонистичког програма, репризирано 01.06.2004, репризирано 30.08.2011. у "Трезору".

Четвртак, 13.08.2015. на РТС Сателит

Избор из ранијих "Трезора": Други део емисије о Филмској лабораторији ТВБ, и емисија намењена деци "Слике света"

Филм у служби телевизије, други део - Други део и друга локација Филмске лабораторије ТВБ. Не може се ни замислити како је тешко било радити годину дана на самом почетку откривања и утемељења новог електронског медија: лабораторија на једном крају града, а монтажа и емитовање на другом. Онда је у ТВ студију на Сајму, преуређен мали подрумски простор намењен за ложионицу и ту се Филмска лабораторија преселила крајем 1959. године. Проћиће пуних девет година рада у тој "сајамској рупи", како су је запослени у лабораторији називали, до пресељења у Абердареву 1, где је за потребе Телевизије Београд адаптирана зграда "Авала филма", а скоро цело призмеље и додељено Филмској лабораторији. Било је то право славље, сећа се Радмила Стојковић: били смо у белим мантилима и новим патикама, у просторијама и машинским салама које су имале прозоре!!! Сећању на те дане и године рада у Абердаревој 1 прикључили су се и Рајка Ристић (у ТВБ од 1970. до 1980) која је касније руководила Лабораторијом, те Јасенка Радуловић (у ТВБ од 1980) која је руководилац Филмксе лабораторије ТВБ у време овог снимања.

Из Годишњака РТБ за 1962. годину: "... У 1962. години обим задатака Филмског и Фото-одељења знатно је повећан у односу на 1961. годину, иако су техничка база и простор остали на нивоу 1961. године. Овако повећане задатаке Одељење је могло извшити само уз повећање броја људи. Три монтажна стола представљала су кључни проблем овог погона. Рад у монтажи одвијао се у три смене, аи то је било недеовољно да се изврши монтирање приспелог филмског материјала за ТВ програм, ради тога изнајмљивани су монтажни столови од других произвођача филма у Београду. У 1962. години Филмска лабораторија је обрадила укупно разне филмске траке 16 мм: 475.945 метара, што у односу на 1961. годину представља повећање преко 100%. У току 1962. године развијено је: основне траке (за снимање) умкера 334.963 м, негатива 56.548 м - укупно 391.511 метара, затим позитива 79.616 м, дубл негатива 3.570 м и лаванда 1.248 метара... Из овог произилази да ефективна дужина филма који смо произвели (она која је и емитована) одговара производњи од 822 документарна филма до 20 минута трајања, што вишеструко превазилази целокупну југословенску филмску производњу документарног филма... "

- Учесници: Радмила Стојковић, Зоран Урошевић, Рајка Ристић, Јасенка Радуловић, саговорник Бојана Андрић
- Сниматељи Борислав Ристовић, Немања Влајковић; асист. сниматеља Александар Стојковић, сниматељи звука Славиша Петровић, Александар Арнаутовић; расветљивачи Мирослав Карановић, Бранислав Димитров; микроман Владимир Стошић, сарадници Вера Милеуснић, Немања Павловић, Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Весна Игњатовић, графичка обрада Никола Рафајловић, монтажер Зорица Благојев, аутор Бојана Андрић
- Снимано 14. и 19.06.2007, премијерно емитовано 28.02.208; Редакција за историографију.

Слике света - у емисија за децу Слике света, коришћени су документарни материјали наших сниматеља који су за неке друге редакције, најчешће информативну, снимали пределе и догађаје, а по повратку пријављивали да имају више материјала него што ће матична редакција да употреби, па би уредник Аца Антић, вешто користио те материјале, прилагодивши их за децу. Дешавало се, дабоме, и да је између уредника дечијег програма Душка Радовића и екипе која креће на далек пут по Југославији или свету, унапред склопљен договор о "сарадњи" и "вишку филмског материјала". Емисија коју данас приказујемо цела је склопљена од материјала снимљеног у Мостару. У првом делу је прича о мосту, џамији, манастиру, пијаци, Мостарцима; у другом делу, о Емини, инспирацији Алексе Шантића, говори Еминин муж; трећи део снимљен је у Војној гимназији са ученицима - будућим пилотима, у учионици, трпезарији, фискултурној сали, спаваоницама; четврти део снимљен је на фудбалском стадиону, а пети са ђацима првацима. Слике света емитовале су се од 1962. два пута месечно у мрежи ЈРТ програма. Филмски материјал обрађивала је Филмска лабораторија ТВБ. У штампи је 1965, најављена емисија овако: "Децо, вечерашња емисија посвећена је Мостару. Гледајте  и слушајте шта су забележиле наше камере у граду на Неретви. Прилози: Врело Буне, Авдо Колудер, Мујић, Деца".

- Водитељ Петар Банићевић
- Сниматељи Вуко Карановић и Душан Стефановић; монтажер Милада Леви; музички сарадник Божидар Пантић; организатор Вера Маргитић; секретарица режије Љубинка Курузовић; аутор Александар Антић
- Премијерно емитовано 20.01.1965. Редакција програма за децу, уредник Душан Радовић; 29.02.2008; 19.08.2014. у "Трезору".