Трезор

Најављено за 13. мај 2015, а није емитовано због преноса тениског меча из Италије

За децу и са децом - Овог јануара, редитељ Александар Мандић донео нам је ВХС касету, са снимком једне епизоде серије за децу "Основнија школа" коју је 1980. радио за Телевизију Сарајево, а за коју зна да у матичној кући није сачувана. Послали смо писмо у Телевизију Босне и Херцеговине (БХРТ) и тражили њихову сагласност за емитовање у "Трезору", и убрзо добили потврдан одговор од шефа Маркетинга и руководиоца Видео, аудио и писаног архивског центра. Позвали смо у Студио један део учесника у овој серији да сазнамо нешто више о серији која, као и многе друге у свим ТВ центрима бивше Југославије није трајно сачувана. Подразумева се да ћемо после овог емитовања послати колегама из БХРТ копију сачуване епизоде "Основније школе" као и овај снимак разговора у студију о једној занимљивој, веселој и поучној серији за децу и са децом. Снимана јуна 1980. на једном пропланку на Романији, серија је учила децу оном што не могу начити у учионици и из уџбеника. 

- Учесници: редитељ Александар Мандић, водитељи Бојана Шумоња и Љубивоје Ршумовић, саговорник Бојана Андрић
- Техничко вођство Љубомир Матешић и дежурна посада Студија X, сценограф Наташа Богдановић, сниматељи звука Славиша Лепојевић, Бранко Матић; дизајнер светла Владимир Великинац; камермани Синиша Свијић, Бранко Дрљача, Марко Будимир, Немања Петровић; видео миксер Мира Загорац; организатор Гордана Грдановић, редитељ Милан Кундаковић; уредник истраживач Весна Дошен, графичка обрада Драган Владисављевић, монтажер Нада Додиг Зилџић,  уредник Бојана Андрић
- Снимано 13.03.2015, премијерно емитовање; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Магнет - ово је једина епизода која је сачувана из познате и веома омиљене историмене серије. У овој забавно музичкој емисији три водитеља представљају деци занимљиве људе, храбру и талентовану децу и ретке животиње, уче их певању и разним спортским дисциплинама. " Из критике: "Драж нове емисије за децу Магнет несумњиво је непосредност и лежерност оних који у њој учествују. У директном преносу реализатори овог све привлачнијег циклуса не само за децу већ и за одрасле, успели су да са децом успоставе изванредну присност, па су нам најмлађи једноставно и искрено показали шта знају и како се радују. Магнет се разликује од многих досадашњих емисија за децу, он је једноставно намагнетисан и снажно привлачи гледаоце." (Р. М. "Илустрована Политика", 22.03.1979.)

- Учесници: Снежана Радисављевић првакиња Србије у стрељаштву; девојчице из обданишта "Хајди" са Миљаковца; рекордери у рвању и дизању тегова Куљанин Зоран из Коњица, Љубиша Мимић из Зенице и Радман Лука из Сплита; ученица ОШ "Перо Поповић Ага" која игра шпански балет, дечак из Музичке школе "Стеван Мокрањац"; Гордана Цветановић из Уба и њено јагње; Емилија Величковић из ОШ "14. Октобар" у Кнежевцу; водитељи Бојана Шумоња, Неда Арнерић, Љубивоје Ршумовић
- Сценаристи Љубивоје Ршумовић, Мила Станојевић Бајфорд; слика Момчило Лазаревић, преносне везе Милан Лепен, Радомир Марковић; сниматељ звука Бошко Николић, микромани Петар Дујић, Милан Утржан; техничко вођство Јован Родић, музички сарадник Бојан Хрељац, мајстор слике Ђорђе Ђокић, мајстор светла Владимир Амић, главни камерман Светозар Стошић, камермани Дмитар Четник, Веселко Крчмар, Данило Марковић; секретарица режије Иванка Возаревић, редитељ Бранко Кичић, уредник Мила Станојевић Бајфорд
- Произведено 1979, Редакција дечјег програма, уредник Олга Влатковић; репризирано 10.02.2014; 04.07.2014. у "Трезору"

Четвртак, 03.07.2015. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора":  Сећање на Радојку и Тинета Живковића, најпознатији и најдуготрајнији дует хармоника

Јединствени звуци  хармонике, Сећање на Радојку и Тинета Живковића, двадесетдевета емисија серије Док је света и века - Радојка и Тине Живковић, најпознатији и најдуготрајнији дует хармоника, свирали су заједно скоро пола века. Звуци њихових хармоника представљали су јединство које ниједан дует није имао. Радојка, ћерка познатог хармоникаша Тихомира Томића, родила се 24. августа 1923. у Глободеру близу Крушевца. Њен отац није желео да му кћерка свира јер је сматрао да је хармоника мушки инструмент. Ипак, њена жеља је била толико велика да је отац попустио и почео да јој помаже у савладавању хармонике. Већ у деветој години наступила је на програму  Радио Београда, а неколико година касније освојила је и прву награду на такмичењу хармоникаша у Крагујевцу. Милутин Тине Живковић, рођен је  26. октобра 1918. у селу Мрмош. Био је ђак Радојкиног оца, али у то време га је врло често и сама Радојка подучавала. Од 1941. почели су да свирају заједно. Убрзо, њихова пословна веза прерасла је и у брачну. Радојка и Тине, поред свог дуетског наступања,  често су пратили  певаче на естради. Формирали су мањи састав "Ансамбл Живковић" који је поред две хармонике имао контрабас, гитару и виолончело. Радојка је била и композитор. "Радојкино коло", "Тракторско коло", "Тинетово коло", "Хармоникашко коло" и многа друга остала су до данас запамћена. За своје композиције и интерпретацију добила је неколико награда, од којих су најзначајније: Награда ван конкуренције на Међународном фестивалу у Ланголену 1954. године за изузетну музикалност и виртуозитет и Награда "Властимир Павловић Царевац" 1966. године.  Тине је био друга хармоника у дуету и "Ансамблу Живковић", а бавио се и организацијом концерата и турнеја. Умро је 1985. године после једног концерта у Швајцаркој. Након његове смрти Радојка је наставила да свира али више никада задовољна како њена хармоника звучи. Умрла је 2002. године у Београду. О својим родитељима, њиховој популарности и јединственом стилу свирања у овој емисији говори Зоран Живковић, Радојкин и Тинетов млађи син.

- Учесници: Зоран Живковић, саговорник Сандра Милошевић
- Сценариста и водитељ Сандра Милошевић, сниматељ Милан Станић, асистент сниматеља Горан Палавшић, сниматељ звука Милан Ђорђевић, расветљивач Раде Веселиновић, сарадник-сниматељ Милена Марковић, организатор Гордана Грдановић, монтажер Мирјана Митровић, монтажер реализатор Бранислава Петровић, уредник Бојана Андрић
- Премијерно емитовано 10.априла 2015, Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић.