Убрзо је уследила казна погубљењем јер је заборавила "врлине које припадају њеном полу".

Од тог касног осамнаестог века до данас, прилично је проширено поље борбе за освајање бројних женских права. Деветнаести век, мећутим, припремио је пут и за нека модерна учења о потреби редефинисања садржаја појма "пол" као и структуре у којима полна идентификација настаје и развија се.

Модерни феминизам данас, осим што баштини традицију борбе за укључење жена у процес јавног деловања, проблематизује и преиспитује један идентитетски образац и у вези са тим, друштвени и политички механизам који га условљава. Питање савременог феминизма није више питање јединственог покрета већ односа између бројних феминистичких теорија и пракси те је питање није ли историја феминизма уједно и историја идеја кроз време. Ново издање емисије Видик покушаће да одговори на питање о позицији феминизма данас и преиспита бројне предрасуде везане за овај, по много чему, комплексни феномен.

Гошће емисије су филозофкиња Адриана Захаријевић, теоретичарка књижевности Дубравка Ђурић и историчарка Ивана Пантелић.

Уреднице емисије су Јасмина Врбавац и Марија Ненезић.