Трезор

О почетку устанка - разговор са Слободаном Ристановићем иницијатором снимања филма Седмојулске звезде који ће "Трезор" након толико година премијерно данас емитовати. Слободан Ристановић је рођен 1932. године у селу Горња Бадања (општина Лозница), где је похађао основну школу. Гимназију до мале матуре и Учитељску школу завршио је у Шапцу, а Филолошки факултет и посдипломске студије у Београду. Као средњошколац учествовао је у изградњи Новог Београда 1948. и 1949. године. Обављао је дужности: учитеља и директора основне школе, професора и директора средње школе, републичког просветног инспектора, подсекретара у Извршном већу Србије и директора Републичког завода за унапређивање васпитања и образовања. Објавио је преко 150 стручних и научних радова у домаћим и иностраним листовима и часописима и 25 књига, међу којима и следеће: Друштвене неједнакости и образовање, Реформа средње школе - да ли смо на правом путу, Образовање и друштво... Један је од аутора и носилац издавачког пројекта (у два тома) велике монографије Јадар у прошлости. Носилац је више награда и признања, међу којима: Награда "23. септембар" Лозница; Орден рада И реда, Златни беочуг Београда, Вукова награда.

- Учесници: др Слободан Ристановић, саговорник Бојана Андрић
- Уредник истраживач Весна Игњатовић, организатор Гордана Грдановић, техничко вођство Дејан Беловуковић и посада Студија X, сниматељи звука Славиша Лепојевић, Владан Јанковић; дизајнер светла Добривоје Марковић; камермани Слободан Ратковић, Слободан Момчиловић; видео миксер Мира Загорац, редитељ Рамадан Демировић, монтажер Љубомир Плављанић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 24.04.2015, премијерно емитован 05.05.2015. само у ноћном термину; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Седмојулске звезде - О настанку филма др Ристановић каже: "У оквиру Републичког завода за образовање постојао је сектор за наставни филм. Поводом 30 година устанка 1971. године у сарадњи са стручњацима, историчарима и учесницима самог догађаја настала је прва монографија о устаничком крају, тако је настао и документарни филм који је обухватио устанак и развој ослободилачког покрета у Југославији. Сва та дешавања носио сам у себи, ослонио сам се и на сећања свога деде и оца, историјске архиве и друге изворе. Дејан Косановић је предложио да филм режира Крсто Шканата. Имали смо велику помоћ армије тако да је снимање обављено веома брзо. "Дунав филм" је дао своју технику за снимање и монтирање филма, а "Јадран филм" је направио копије... Одлука о дизању устанка донета је 4. јула 1941. на седници у кући Рибникара на Топчидеру, којој су присуствовали Тито, Лола Рибар, Иван Милутиновћ, Александар Ранковић, Сретен Жујовић, Светозар Вукмановић Темпо и Милован Ђилас. Донета је одлука о дизању устанка и проглас о стварању партизанских одреда, као и директан позив комунистима да се за то користе традиционални скупови, окупљања око цркве, школе, на вашарима и сл. Ту директиву је добио и окружни комитет партије у Ваљеву и формиран је први ваљевски партизански одред са 4 чете са по 50 партизана. На Ивањдан, 7. јула у Белој цркви народ је обавештен да Рађевачка партизанска чета Ваљевског партизанског одреда заказује збор. На збору је било око 150 до 200 људи последњи је говорио Жикица Јовановић Шпанац и обавестио народ да је донета одлука о устанку и позвао га да устане и да свој допринос и подршку у борби за слободу..." У филму о почетку Другог светског рата, седмојулском устанку у Србији и развоју народноослободилачке борбе све до саме победе сведоче актери ових бурних година. 

- Учесници: Милош Минић, Александар Јевтић, Аврам Росић, Богосав Митровић - Шумар, Милосав Милосављевић, Владан Бојанић, Мића Јеремић, Милорад Јанковић
- Реализација: Крсто Шканата, Света Лукић, Братислав Стојановић, Петар Љутић, Радивоје Вујић, Баронијан Варткес, Петар Краљ, Слободан Ристановић, Ратиборка Ћерамилац, Зоран Богдановић, Владан Шкорић, Мило Лекић, Владан Бојанић
- Произведено 1971, Републички завод за унапређивање васпитања и образовања СР Србије и Дунав филм; репризирано 05.05.2015. само у ноћном термину у "Трезору"

Среда, 27.05.2015. на РТС Сателит

Последња епизода серије "Време телевизије" која је у 100 епизода говорила о историји Телевизије Београд од 1958. до 1991. године
 
Спортски програм, други део - 100. епизода серије Време телевизије наставља сведочење о овој врсти програма у периоду од 1987. закључно са 1991. годином. Ни спорт тада нису мимоишле негативне појаве карактеристичне за тадашње југословенско друштво, па је програмски циљ био, цитирамо, "праћење поремећених друштвених односа у спорту". Тако је 1989. године уведен понедељком у Дневнику стални коментар о друштвеним појавама у спорту. Иначе, сами спортски догађаји и збивања око њих често су имали драматичне и неочекиване обртаје. Репортери спортског програма били су њихови непосредни сведоци. Такав је случај туча после дерби утакмице првенства Југославије у рукомету између Пелистера и Металопластике у Битољу 1988. године. Веома је запажено ангажовање спортског програма у праћењу Београдског маратона почев од 1988. године до наших дана. Са растом овог масовног и вишевидног такмичења, чија је главна трка од почетног полумаратона прерасла у пуни маратон, повећавале су се обавезе Телевизије Београд. Почело се репортажама да би се касније обезбедили директни преноси. Реализација преноса спортских догађаја и репортажа о тим догађајима, као и сталних и посебних емисија спортског програма, захтевала је изузетне напоре свих делова редакције и свих сарадника. Организовање рада редакције и процеса које прате реализацију имали су значајну улогу за успешно функционисање програма. Крај овог периода, у којем је почео распад Југославије, обележен је великим успесима југословенског спорта. Кошаркашка репрезентација Југославије освојила је првенство света у Аргентини. Остао је запамћен Владе Дивац са југословенском заставом када је већ било извесно да Југославије више неће бити. У то време фудбалска репрезентација Југославије квалификовала се за завршницу Европског првенства у фудбалу, коју је очекивала с великим надама. Међутим, учешће наше репрезентације је спречено због већ подмаклог процеса распада Југославије. Првенство Европе освојила је Данска, која у нашој групи није успела у квалификацијама, али је позвана да замени нашу репзентацију на завршном такмичењу. Ако је спречена Југословенска фудбалска репрезентација да учествује на првенству Европе, нико није могао спречити Црвену звезду у походу за освајање Купа европских шампиона у фудбалу и титуле клубског првака света. Спортски програм је пратио тај драматични поход Црвене звезде у читавом његовом току. Поред директних преноса изузетне драматике, инвентивно су припремане и специјалне емисије и програми о Црвеној звезди и њеном подвигу. Остаће запамћена и емисија која је пратила весеље фудбалера Црвене звезде после освајања Купа европских шампиона у фудбалу победом над Олимпиком у Барију. Призорима одушевљења фудбалера Црвене звезде окончавамо Пети циклус серије Време телевизије. Уследиће време разарања, од којег неће бити поштеђена ни Телевизија Београд, тада већ у саставу Радио-телевизије Србије. Под НАТО бомбама 1999. године изгубиће живот 16 радника Телевизије Београд, а биће разорен и део продукционо-емисионог центра у Абардаревој. Сличне судбине ће бити Телевизија Нови Сад и Телевизија Приштина, али тамо неће бити људских жртава. Зграда Телевизије Нови Сад биће у целини разорена под ударима НАТО бомбардера. Телевизија Приштина ишчезнуће нешто касније у пожару у октобру 1999. године. Али, то је већ време Радио-телевизије Србије. Овом епизодом завршена је серија Време телевизије.

- Учесници: репортер-коментатор Срђан Кнежевић, редитељ Веселин Грозданић, руководилац Одељења продукције Спортске редакције Светозар Мићуновић, уредник Спортске редакције Милојко Пантић
- Сценариста др Мирослав Савићевић; уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен; водитељ Мића Орловић; редитељ Никола Лоренцин
- Премијерно емитовано 18.02.2012, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић; репризирано 19.06.2013. у "Трезору".