Метрополис

Као део БИНА у Француском институту у току је излозба "Заједнички стварати град" којом се Француски институт потрудио да прикаже оригиналне домете француске архитектуре. Овога пута архитектонски биро ааа - атеље аутопуравне архитектуре, који ради на стратегијама и алтернативним техникама како би помогао становницима да учествују у трансформацији и прилагођавању свога града. Ради се о платформи, коју су у Паризу 2001. године основали Константин Петку и Доина Петреску, а која окупља не само архитекте, већ и уметнике, урбанисте, пејзажне архитекте, социологе, студенте и посебно становништво.

Константин Петку и Доина Петреску доћи ће у Београд и одржаће предавања и радионице 22. и 23. маја у оквиру БИНА. У Метрополису о изложби која представља њихов рад говори Филип Ле Моан аташе за културу, Француски институт у Србији.

О животу београдске сиротиње између два рата говоре др Злата Вуксановић - Мацура и проф. др Владимир Мацура, аутори изложбе "Живот на ивици, становање београдских Рома од 1919. до 1941." која је организована у галерији науке и технике Српске академије наука и уметности. Подлога за ову изложбу и извор дела изложбеног материјала била је књига др Злате Вуксановић - Мацуре "Живот на ивици: становање сиротиње у Београду 1919. - 1941".

На редовном репертоару домаћих биоскопа налази се филм о некадашњем светском краљу дроге, Колумбијцу, Паблу Ескобару. О томе колика је моћ приказана у филму "Ескобар: изгубљени рај" говори филмски критичар Небојша Поповић.

Гост рубрике "Шта читам, гледам, слушам" је Марина Миливојевић Мађарев, селектор јубиларног шездесетог Стеријиног позорја.

Фасаде наших зграда постале су ударне вести. Падају и повређују пролазнике. Почели смо да се плашимо онога што су генерације архитеката стварале, ходамо одаљени од зграда спуштвених глава. Какве су београдске фасаде, шта наш поглед пропушта, у Метрополису говоре Милан Миловановић историчар архитектуре и Горан Мусић фотограф.

Културни центар Врњачке бање, односно Завичајни музеј "Замак културе", објавио је књигу Јелене Боровић Димић под називом "Једна кућа, једна прича - градитељско наслеђе Врњачке бање". Све оно што је скоро две деценије истраживала, Јелена Боровић Димић сместила је у књигу посвећену најзначајнијим грађевинама Врњацке бање: виле, купатила, куће и остала здања која су подигнута од средине деветнаестог века до Другог светског рата. Књига је богато илустровано а неке фотографије објављене су по први пут.

Уредник: Војка Пајкић Ђорђевић, редитељ Иван Милановић.