Трезор

Дарко Броћић, социолог, истраживач медија, јавног мњења и тржишта (Београд, 1. април 1965 - Београд, 6. април 2015)

Шта гледа Србија - специјал који се данас емитује, у славу Дарка Броћића, склопљен је из две емисије које су приказане у "Трезору" новембра 2011. Nielsen Audience Measurement је специјализована агенција за истраживање гледаности телевизије основана 1. маја 2002. године у Београду, на основу заједничког улагања интернационалне групације AGB Nielsen Media Research и домаће агенције за истраживање тржишта Стратегиц Маркетинг. Мерење телевизијске гледаности употребом пиплеметра ТАМ (Television Audience Measurement) система, показало се као најуспешнији и најпрецизнији начин прикупљања такве врсте информација, како у Европи, тако и у целом свету. Успешност се највише огледа у брзом добављању података о програмском и комерцијалном гледању приказаном минут по минут, сваки дан, 365 дана у години. Мерење гледности у Србији је национално репрезентативно и броји 880 домаћинстава, у којима је инсталирано око 1290 пеоплеметера. Извршни директор Агенције Nielsen Audience Measurement за Србију Дарко Броћић, упознаће наше гледаоце како мерење функционише у пракси, каква је то моћна спава "пиплметар", какви се све подаци добијају овим системом мерења и коме и чему све то користи... Разговор се даље води више о резултатима добијеним оваквим мерењем, а то значи да се сазнају подаци подједнако занимљиви о аудиторијуму колико и о програму. Које се емисије и када највише гледају, које телевизијске станице емитују гледаније програме, а све те графиконе врло прецизно тумачи наш домаћин Дарко Броћић, анализирајући добијене податке кроз временско раздобље од неколико година, месеци или током само једног дана.

- Сниматељ Горан Бурић, сниматељ звука Бранко Стојановић, организатор Гордана Грдановић, монтажер Милорад Ћитић, аутор Бојана Андрић

- Снимано 17. новембра 2011, премијерно емитовано 21. и 30.11.2011, Редакција за историографију

Четвртак, 30.04.2015. на РТС Сателит

У данашњој епизоди серије "Време телевизије" говори се о музичким програмима у периоду од 1987. до 1991. године

Музички програм: Уметничка музика, први део - 93. епизода серије Време телевизије сведочи о тој врсти програма у периоду од 1987. закључно са 1991. годином. У периодичним реорганизацијама Телевизије Београд редакцијско организовање музичких садржаја представљало је стално отворен проблем. Основна дилема је била да ли сва три жанра - уметничка, народна и забавна музика - треба да буду у једној редакцији, или их, с обзиром на функције, треба раздвојити на две редакције. Тако је у историји Телевизије Београд бивало да постоји јединствена Музичка редакција, али и да се образују две редакције - Музичка, са уметничком музиком (у почетку и народном), и Забавно-музичка редакција са забавном и народном музиком. Те организационе промене нису доприносиле успостављању јединствених критеријума за пласман музичких садржаја, а посебан проблем били су критеријуми за пласман музике у програмима осталих редакција Телевизије Београд. Ипак, сарадници и уредници музичких редакција обезбеђивали су да музички програми буду међу успешнијим програмима Телевизије Београд. На почетку овог периода уредник Музичке редакције био је Срђан Барић, а уредник Забавно-музичке редакције Варткес Баронијан. Године 1990, после поновног формирања јединствене Музичке редакције, на њено чело долази Зоран Христић. Уређивачка политика презентације уметничке музике имала је неколико циљева. Настојало се да се оствари активније праћење музичког живота и ангажованије учешће редакције у њему. Уједно, тежило се да се прошири круг љубитеја и поштоваоца музике, посебно међу младим, чему је, између осталог, требало да допринесе богат и разноврстан репертоар и његов атрактивнији пласман. Такође, захтевано је експресивније и модерније телевизијско тумачење и визуелизација музике, као и комплекснија тематизација у програмским блоковима. А од 1990. нарочито се истиче императив упознавања гледалаца са нашим духовним, аутохтоним уметничким вредностима, као и с дометима музике у свету. Захтев за атрактивнијим праћењем музичког живота и ангажованије учешће у њему остваривао се у свим програмским сегментима као основно програмско начело. Најбољи резултати су постизани кад је музички програм био иницијатор, па и носилац музичких догађаја. То је нарочито видно у емисијама Суботом увече и Светска премијера. Уређивала их је Снежана Николајевић. У проширивању круга љубитеља и поштовалаца уметничке музике, нарочито међу младим гледаоцима, најзапаженију улогу имала је серија Видео-тилт, покренута у претходном периоду, а у овом настављена. Била је то серија која је смело користила нове телевизијске облике и, при том, остваривала атрактивне и комуникативне емисије. Видео-тилт је уређивала Гордана Ђурђевић. Посебну пажњу заслужује брига Редакције о домаћој уметничкој музици и домаћим извођачима. Обезбеђивала је презентацију значајних домаћих музичких дела и учешће у програму истакнутих домаћих солиста и ансамбала. За упознавање гледаоца са дометима уметничке музике у свету најпогоднија форма је нађена емисијом Концерт у подне, с најзначајнијим делима и најбољим светским извођачима. Емитована је сваког дана у подне на Првом програму. Тако је у овом периоду обезбеђен давно жељени увећани пласман уметничке музике, односно отклоњена хронична недовољност те врсте музике на програму Телевизије Београд. У наредној емисији настављамо сведочење о уметничкој музици. Њена тема биће српска духовна музика.

- Учесници: уреднице Снежана Николајевић и Гордана Ђурђевић, уредник Музичке редакције Зоран Христић
- Сценариста др Мирослав Савићевић; уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен; водитељ Мића Орловић; редитељ Никола Лоренцин
- Премијерно емитовано 10.12.2011, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић