Трезор

Све о београдском маратону - Гледаоци Трезора препознаће нашег данашњег госта Брану који је пре пет година тако лепо причао о свом брату Душку Радовићу, а и сада ће вам причати мање познате или сасвим непознате догађаје поводом Београдског маратона. Намеравали смо да снимимо сећања Бране Радовића на крову Београђанке, али јак ветар нас је отерао спрат ниже, но како ни на Видиковцу није било много боље, сишли смо још један спрат ниже у телевизију Студија Б где нас је у своју собу колегијално примила уредница Нада Петронијевић. Тако нам је и са њених прозора стаза београдског маратона била "као на длану". Брана је причу о маратону започео показујући фотокопију плаката из 1910. године на којем се најављује "Велика пешачка утакмица Обреновац-Београд" јер то јесте истински Први београдски маратон. (препис са плаката: Недеља 2. мај 2010. Полазак такмичара из Обреновца биће у 3 часа после подне, повратак се очекује између 5 и по и 6 часова. Победни стуб биће у Кошутњаку. Ложе од 4 седишта 12 динара. Серкл на окомку где ће бити Краљева ложа 2 динара. И место столова 2 динара, ИИ место столова 1 динар, стајање 0.50 динара, чланови 0.30 динара). Касније, маратон у Београду покренуће почетком седамдесетих "Вечерње новости" и коначно стижемо до 1988. и обновљеног Београдског маратона, на иницијативу нашег данашњег саговорника Бране Радовића и новинара Студија Б Ђоке Вјештице. А детаље о иницијативи, припремама, правилима, организацији и одржавању тог Првог београдског маратона сазнаћете у овој емисији. Само да кажемо да је парола организатора тог првог маратона била: "Са што више трчања, а што мање ходања стићи што даље од старта!" Стазу првог маратона одерио је Фрањо Михалић. Брана Радовић је сачувао на ВХС касети снимак емисије Првог Београдског маратона, који ми у програмском архиву немамо. Данас ће моћи да се виде делове тог снимка, а цео снимак ћемо ускоро емитовати када употпунимо све податке који снимку недостају. Телевизија Београд снимала је 8. маја 1988. Први београдски маратон са осам ЕНГ екипа и једним хеликоптером, репортери су били Срђан Кнежевић и Душко Кораћ, а коментатори у Студију Драган Никитовић и Милојко Пантић; редитељ Веско Грозданић је затим са екипом, чим се завршио маратон измонтирао све снимљене материјале, тако да је једносатна емисија о маратону била на програму већ у 17 часова, а увече је следио директан пренос доделе награда победницима у Скупштини града. Сениорке: прва Радисавка Рачић, АК "Црвена Звезда", Београд; друга Наташа Јаговић, АК "Жељезничар", Сарајево; трећа Мара Мићановић, АК "Слобода", Тузла. Сениори: први Рифат Зилкић, АК "Косово поље"; други Горан Раичевић АК "Црвена Звезда", трећи Сава Алемпић, АК Војводина" и победници јуниора, рекреативаца, екипни победници итд.

- Учесници: атлетичар и спортски радник Бранимир Радовић, саговорник Бојана Андрић  

- Сниматељ Милена Марковић, сарадник Маријана Чутурило, организатор Гордана Грдановић, графичка обрада Дарко Петровић, монтажер Љубомир Плављанић, аутор Бојана Андрић

- Снимано 7. априла 2015, премијерно емитовање; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Сећање на Фрању Михалића (Велика Лудина, 9. март 1920 - Београд, 14. фебруар 2015) југословенског атлетичара и тренера, специјалисте за дуге пруге, а највише маратон. Сребрна олимијска медаља у маратону 1956; трчао на 14 светских маратона;  поставио 22 државна рекорда...

Стазе славе, Повратак звездама - емисија посвећена успесима југословенске атлетике. Драган Петровић говори о развоју наше атлетике и њеним најуспешнијим представницима маратонцу Фрању Михалићу и тркачу са препонама Станку Отенхајмеру. Фрањо Михалич је снимљен у свом стану са трофејима које је освојио, у емисији је коришћен архивски материјал са трка на којима је освојио медаље. Архивски материјал тренинга Станка Отенхајмера и трке у Стокхолму где је освојио сребрну медаљу као и трка са препонама на мечу Југослвија-Енглеска.

- Учесници: Фрањо Михалич, Станко Отенхајмер, Драган Петровић

- Сниматељи Раде Николић, Предраг Тодоровић; монтажер Бранка Чеперац, редитељ Мића Милошевић

- Произведено 1973, Редакција документарног програма, уредница Зора Кораћ; репризирано 19.07.2007; 28.05.2013. у "Трезору"

Среда, 15.04.2015. на РТС Сателит

Други део емисије о хумористичким серијама и циклусима у продукцији Телевизије Београд, у пероду од 1987. до 1991
 
Играни програм седми део: хумористичке серије и циклуси први део - 88. епизода серије Време телевизије сведочи о овој врсти програма у периоду од 1987. до 1991. године. Тада хумористичке серије у односу на претходни период добијају нови лик. Реализује се једна такозвана породична серија која броји на десетине и десетине епизода, затим једна акциона хумористичка серија и оживљава се жанр сатире. Истовремено, за неколико серија сценарија пишу нови и млади аутори. Укупно је емитовано 164 епизоде ових програма. Најзначајнија новина у програму је изузетно дуга породична серија Бољи живот, у два циклуса. Први циклус садржи 53 епизоде. Реализација је почела 1986, а емитовање се одвијало 1987. и 1988. године. Производња другог циклуса од 35 епизода отпочела је 1990, а емитовање је кренуло исте године и окончано 1991. Укупно је емитовано 88 епизода, што је изузетан продукциони подухват. Серија је прихваћена у свим срединама тадашње Југославије. Сценариста је био Синиша Павић, аутор сценарија више успелих серија и циклуса. Први циклус су режирали Александар Ђорђевић, Михајло Вукобратовић и Андрија Ђукић, а други циклус Михајло Вукобратовић. Балкан експрес, атрактивну хумористичку акциону серију, гледаоци су такође радо гледали. Место и време збивања је Србија за време немачке окупације у Другом светском рату. Особеност серије је у томе што њени јунаци нису беспрекорни хероји, како је иначе било уобичајено у драмским акционим серијама. Њени јунаци су хохштаплери, који стицајем околности помажу партизане и стално су на мети Гестапоа. Реч је о успелом споју акционих и хумористичких момената. Иначе, серија је настала настављајући се на претходно снимљен истоимени филм. Сценарио је написао Гордан Михић, један од наших најбољих филмских и ТВ сценариста, а серију су режирали Александар Ђорђевић, мајстор акционог жанра, Предраг Антонијевић и Милош Радовић. Сатирични жанр заступљен је серијалом И то се зове срећа рађеном по сценарију Властимира Власте Радовановића, у режији Дејана Ћорковића. Премет серијала су злоупотребе у извозној фирми и манупулације које их прате и онемогућавају да прави кривци буду кажњени. У наредној епизоди завршавамо сведочење о хумористичким серијама и циклусима.

- Учесници: главни и одговорни уредник Војислав Миленковић; уредник серије Миодраг Маринковић; сценаристи Синиша Павић, Гордан Михић, Властимир Радовановић; редитељи Михајло Вукобратовић, Андрија Ђукић

- Сценариста др Мирослав Савићевић; уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен; водитељ Мића Орловић; редитељ Никола Лоренцин

- Премијерно емитовано 22.10.2011, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић