понедељак, 30. мар 2015, 20:28
Међународни фестивал етнолошког филма: Човек и камера
У знаку јубилеја 120 година од изума првог кинематографа браће Лимијер и скоро четврт века одржавања Међународног фестивала етнолошког филма у Београду, Редакција за науку и образовање у оквиру емисије Човек и камера - Међународни фестивал етнолошког филма осврће се на почетке снимања првих етнографских филмова у свету и код нас и указује на значај Међународног фестивала етнолошког филма који се одржава у Етнографском музеју у Београду.
Крајем 19. и почетком 20. века, готово у исто време када се снимају први документарци у свету, стварају се филмски записи који улазе у домен етнологије и антропологије. Захваљујући филму, ми смо у стању да направимо прозоре кроз које ћемо посматрати оно што се давно догодило. Међутим, вредност тих прозора зависи од тога како су направљени и документовани. Већ успостављена методологија захтева документацију о месту, времену, предмету и објекту снимања и сниматељевим намерама, о интересовањима и опсервацијама стручњака. Једно од важних питања је како обучити етнологе да разумеју прављење филмова и њихову анализу, како обучити оне који почињу као филмски радници а желе да науче како се снимају етнографски филмови. Какав је однос између етнолога, филмског ствараоца и актера одређеног догађаја који се снима? Да ли заокупљеност традиционалним одузима спонтаност реконструисаним деловима и ствара утисак музејске стерилности? Шта се налази у Музеју Албер Кан у Паризу? По чему су текстови које је приредио познати светски антрополог проф. Пол Хокингс пре више од четири деценије још увек актуелни када је реч о визуелној антропологији? Које су активности Центра за очување нематеријалног културног наслеђа Србије? У ком смеру ће се развијати наредни међународни фестивали етнолошког филма у Београду?
У емисији се могу видети инсерти из филмова продуцената Ђ. Богдановића и С. Боторића - из колекције Југословенске кинотеке, као и са последњег, 23. међународног фестивала етнолошког филма (2014. године).
Саговорници су: Александар Ердељановић, директор Архива Југословенске кинотеке, проф. др Александар Луј Тодоровић, мр Марко Стојановић, музејски саветник, Етнографски музеј у Београду, проф. др Љиљана Гавриловић, етнолог-антрополог, Филозофски факултет Београд, Драгана Стојковић, музејски саветник и сценариста филма Pustood, и Владимир Анђелковић, продуцент и члан селекционе комисије 23. МФЕФ.
Уредник и сценариста: Ивана Ковачевић
Сниматељи: Александар Стипић и Дејан Ракоњац
Монтажери: Горан Митровић и Ђорђе Анђелковић
коментари