уторак, 17. феб 2015, 08:51
Енциклопедија за радознале
Ћелија у Вртовцу
Оброк и ћелија у Вртовцу
Мештани Вртовца, старопланинског села у општини Књажевац, вековима чувају прастари обичај прославе Ђурђевдана са обредним клањем јагњета пред заветним крстом. Тај чин колективне жртве представља паганске елементе који су у том крају укључени у хришћански обичај. Житељи Вртовца окупљају се на Ђурђевдан недалеко од села, на месту званом Калават где се налази ћелија, капелица посвећена Светом Ђорђу.
Гробље у Белој води
Бела вода је десетак километара удаљена од Крушевца. Позната је по каменолому белог тврдог кречњака, каменоресцима и лековитој води. Од беловоског кречњака су изграђени готово сви манастири моравске школе, предпоставља се да су чувене розете и украсе на моравским црквама радили каменоресци из Беле воде. У сваком случају, традиција каменорезачког заната је веома стара о чему сведоче бројни стари споменици на сеоском гробљу.
Знаменитости Рибнице
Један од најлепших бисера слива Колубаре је кањон реке Рибнице. Смештен подно северних обронака Маљена и Дивчибара, уз суседни кањон Градца представља можда и најживописнији предео Ваљевске Подгорине. Сусрет две географске целине - краса и разливеног долинског система - читаву ову област чини природном границом, која је одувек била привлачна за људске заједнице, почев од најранијих времена праисторије. Ова чиста потпланинска река, сва вијугава и понегде сасвим скучена стеновитим кањоном, име је засигурно добила по мноштву риба, где су, причају старији, преовлађивале укусне пастрмке и кркуше. Обале су јој углавном издигнуте, а лева страна је најчешће стрма и обрасла густом шумом.
Ореовичка црква-брвнара
Цркву Успења пресвете Богородице у селу Ореовица саградио је 1821. године Стеван Марковић, трговац из Ореовице и она је данас најстарији сакрални објекат у крају. Подигао је на свом имању недалеко од сеоског гробља, тако да има доминантан положај на висоравни изнад села.
Стара ореовичка црква је објекат народног градитељства.
Сниматељ: Периша Ђинђић
Стручни сарадник: Милутин Дедић
Аутор: Миодраг Зупанц
коментари